Rodno neutralno vaspitanje – mit ili stvarnost

„Ako ostane u patrijarhalnoj sredini, dečak koji je tokom odrastanja slušao poruke da je usisivač igračka za devojčice od svoje supruge će očekivati da se bavi kućnim poslovima. Ukoliko tog dečaka život odvede u neku skandinavsku zemlju, u kojoj zakonodavac zahteva da uzme obavezno porodiljsko odsustvo nakon rođenja deteta, a supruga očekuje da s njom ravnopravno deli kućne poslove, možemo pretpostaviti da će on imati ozbiljnih problema da se prilagodi tim zahtevima. Moramo imati na umu da je svet u kome odrastaju savremena deca postao neuporedivo mobilniji i da postoji jednaka verovatnoća da ono svoj život nastavi u zemlji potpuno drugačije kulture i tradicije u odnosu na svoju zemlju porekla”, objašnjava naš sagovornik.

Priča o odabiru „muških” odnosno „ženskih” igračaka samo je mali segment priče o rodno neutralnom vaspitanju, koje postaje sve popularniji trend i počiva na ideji da decu ne treba usmeravati ka rodnim ulogama, već ih treba pustiti da sama izaberu svoj identitet.

Odgovor na modifikovanu dilemu o kokoški i jajetu, koja u konkretnoj situaciji glasi – da li deca sama biraju igračke ili to za njih čine roditelji, nije sasvim jednoznačan… Ako uđete u sobu skoro bilo kog deteta na svetu nepogrešivo ćete pogoditi njegov pol, čak i ako njen mali vlasnik uopšte nije prisutan. Naime, u sobama za devojčice suvereno caruju lutke, dok su sobe dečaka naoružane plastičnim puškama i minijaturnim prevoznim sredstvima. Ali, ko zapravo bira lutke odnosno vojnike – deca ili roditelji?

„Naučna istraživanja potvrđuju da je interesovanje dece za određeni tip igračaka urođeno. Naime, već od treće godine života dečaci spontano biraju druge dečake za igru i opredeljuju se za plastične puške, kamione ili automobilčiće. Devojčice počinju da biraju društvo drugih devojčica i za igru biraju lutke. Drugim rečima, deca ne dolaze na ovaj svet kao prazne table bez unapred predodređenih osobina. Biologija jeste važna – mi se rađamo kao dečaci ili devojčice i kupovina igračaka namenjenih suprotnom polu neće bitno da promeni rodni identitet deteta. Međutim, detetu treba pružiti mogućnost da bira ono što mu se sviđa, bez obzira na to da li je reč o igračkama, odeći ili interesovanjima”, ističe naš sagovornik.

On dodaje da mi živimo u kulturi u kojoj su deca vekovima bili vaspitavana u patrijarhalnom duhu – dečaci su odgajani uz poruke da ne plaču, budu junaci i trpe bol, dok su devojčice vaspitavane da je njihova glavna uloga rađanje dece i briga o njima.

„Takvo vaspitanje je imalo smisla u prohujalim vremenima, kada smo ratovali na svakih deset godina i kada je svaki mladić mogao da očekuje da će biti regrutovan u vojsku, dok se od žena očekivalo da rode što više dece. Ovakve odluke naših predaka očigledno su imale smisla, ali vremena se menjaju i mi decu vaspitanjem moramo spremiti za život u svetu koji je potpuno drugačiji. Sastavni deo tog vaspitanja jeste i pravo deteta na izbor zanimanja i partnera. Nikada nećemo saznati za koliko naučnih otkrića je čovečanstvo uskraćeno zato što su neke devojčice savetovane da se bave ’ženskim’ umesto željenim zanimanjem i koliko je dečaka osujećeno u želji da se bave profesijom koja se tradicionalno vezuje za žene”, naglašava dr Aleksandar Baucal.

Naš sagovornik primećuje da je rodno neutralno vaspitanje tema koja veoma podiže temperaturu javnog mnjenja i izaziva žestoku polemiku. Kada je pre nekoliko godina u izdanju „Kreativnog centra” objavljen priručnik za roditelje koji žele da vaspitaju decu bez rodnih stereotipa, pod nazivom „Pružite detetu sto mogućnosti umesto dve”, tabloidi su ovu knjigu nazvali „priručnikom za roditelje kako da odgajaju decu gejeve” i otvorenom promocijom homoseksualizma. Iako se autori ove knjige praktično zalažu za „bespolno” vaspitanje dece, odnosno tretiranje mališana kao bića bez pola, dr Aleksandar Baucal smatra da je suština rodno neutralnog vaspitanja omogućavanje detetu prava na sopstveni izbor – igračaka, zanimanja i životnog puta.