Roditelji, nema popuštanja u vaspitanju

Sva deca u uzrastu od tri i četiri godine već imaju jasno definisane želje i očekivanja. 

– Tad postaju pravi mali profesionalci u moljakanju upravo onih stvari za koje često unapred znaju da ih ne mogu ili ne smeju dobiti – tvrdi Janeen Hayward, porodična savetnica. Kad to ne dobije, cmizdrenje i plakanje je detetov način da iskaže osećaj bespomoćnosti zbog toga što nije po njegovom te razgovor ponekad nije dovoljan.

Roditelje donekle može utešiti to da je reč o iskazivanju osećaja, no verovatno je i frustrirajuće s obzirom na to da takvo ponašanje često završi popuštanjem. Janeen Hayward upozorava kako popuštanjem samo pravimo veći problem jer ohrabrujemo loše ponašanje.

Duboko udahnite i pripremite se za reakciju. Jer koliko god je jednostavnije popustiti mu i kupiti čokoladu za koju zna da ne može ili ne sme dobiti nakon što počne praviti ”dramu” u prodavnici, time zapravo garantujete da će i iduća kupovina proći uz vrištanje.

Što duže dopuštate detetu da gnjavi, to duže traje i sve je upornije. Recite da ga ne razumete dok vrišti, pokažite mu kako zvuči i podstaknite ga da vam kaže mirno ono što želi reći. Uzmite u obzir i da možda cmizdri zato što je gladno ili umorno.

Ako je dete nervozno zato što ste dugo u prodavnici, dajte mu zadatak i pravite se da pomaže. Žali li se zbog nečeg, pokažite razumevanje i objasnite zašto ste odbili zahtev. Na primer: ”Znam da želiš te bombone, ali danas nemamo novca za to”.

Kad dete vrišti pred policom, najgore što možete napraviti je odmah popustiti. Recite detetu da govori normalno i da kaže: ”Molim”. Možete mu doslovno izgovoriti rečenicu. I kad ponovi, ako možete, ispunite zahtev ili mirno objasnite zašto ne možete.

Kad dete nešto zamoli normalnim tonom, pohvalite ga. Recite: ”Tako me lepo moliš da ne mogu odbiti”. Čak i ako morate, objasnite razloge i pokažite da vam se sviđa pristup. Recite: ”Bolje da sad ne jedeš keks da ne pokvariš apetit. Ali čuvam ih samo za tebe”.