Imam troje dece i već punih 15 godina sam učiteljica. Iz svog iskustva u vaspitavanju i obrazovanju dece, mogu da kažem da sam naučila sledeće: mi odgajamo generaciju dece koja će biti potpuno nesposobna da ostvari bilo kakav uspeh u modernom dobu. Učimo ih da budu egocentrični i da odustaju, često i pre nego što su bilo šta pokušali.
Zato želim da u nekoliko kratkih lekcija roditeljima prenesem sve ono što sam i sama naučila, a što im sigurno može koristiti.
Roditelji, vi svojoj deci niste najbolji prijatelji, vi ste im RODITELjI
Vaš posao je da usadite svojoj deci visoka moralna načela i naučite ih pravilima ponašanja u svetu u kojem živimo. Suviše roditelja koje sam do sada srela ne shvata ovu ulogu i misle da treba svojoj deci da budu na prvom mestu prijatelji, pa tek onda roditelji.
.jpg)
To je velika greška. Najbolji prijatelj je osoba koja se s vama raduje uspesima i koja vas podržava u teškim trenucima, ali ne i neko ko je odgovoran za vaše postupke i ponašanje. U tome je razlika i zato je potrebno da budete pre svega – roditelj.
Roditelji, ako vaša deca ne umeju ništa sama, to je vaša krivica, ne njihova
Ako postoji nešto što je karakteristično za moderne roditelje, to je da čim deca kažu ili pokažu da nešto ne mogu sama, roditelj bez mnogo razmišljanja priskoči i to uradi umesto deteta. Na taj način ne pomažemo deci, već samo odgajamo generaciju koja će odustati istog trenutka kad naiđe na prepreku.
Neuspeh je deo odrastanja i sazrevanja i deca bi trebalo da nauče da se s njim suoče; da padnu, a onda sami ustanu otresu nogavice i – pokušaju ponovo. Pokažite svojoj deci kako da nešto urade, odmaknite se i pustite ih da to pokušaju sami. Sigurno će biti sporiji nego vi, manje efikasni, ali to je deo učenja i odrastanja. Svaki put kada ih podstaknete da nešto urade sami, biće bolji nego prethodni. Ali, ako im nikad ne date šansu, nikad neće ni naučiti.
Nema ničeg što toliko može iznervirati nastavnika kao dete koje ne želi čak ni da pokuša da ispuni zadatak. Ipak, to viđaju svakog dana u učionici i na tome mogu da zahvale roditeljima koji su naučili decu da neko drugi sve treba da radi umesto njih.
Roditelji, morate se zauzeti za svoju decu, ali morate pružiti podršku i njhovim učitenjima
Mnogo roditelja naučeno je da je njihov zadatak da se uvek zauzmu za svoju decu. I to je apsolutno tačno. Ali, isto tako, mnogi zaboravljaju drugu važnu stvar – odgovornost da podrže učitelja svog deteta u njegovom radu. To znači da mu se uvek obratite za savet vezano za detetovo ponašanje i obrazovanje i da ga slušate kad vam govori o vašem detetu. Verovali ili ne, ponašanje deteta kod kuće može biti mnogo drugačije od njegovog ponašanja u školi.
Mnogim roditeljima izgleda promiče činjenica da su učitelji profesionalci. To što smo svi išli u školu ne znači da smo svi eksperti za obrazovanje. Ako podrivate autoritet učitelja pred detetom, ako mu prtivrečite, vi svom detetu šaljete poruku da njegov učitelj ne zavređuje poštovanje.
Kada vam učitelj nešto kaže, poslednja stvar koju treba da uradite je da se okrenete ka detetu i kažete: „Da li je to tačno?” Možda vam se čini da na taj način uključujete dete u komunikaciju, ali ono što zapravo pitate svoje dete je da li njegov učitelj govori istinu ili ne. Preispitujete verodostojnost onoga što je učitelj rekao i praktično šaljete poruku da ne verujete učiteljevim tvrdnjama dok i vaše dete ne potvrdi.
Roditelji, učitelj ne može odraditi i vaš posao u procesu obrazovanja vaše dece
Mnogi roditelji uvereni su da je obaveza škole da njihovo dete nauči i svim životnim lekcijama koje bi trabalo da zna. Istina je da škola malo toga može, ako vi kod kuće ne radite svoj deo posla. Roditelji, a ne škole su ti koji snose odgovornost za dobro ili loše ponašanje svoje dece.
Vaš je posao da budete svojoj deci dobar primer i naučite ih životnim lekcijama koje treba da znaju. Učitelj vaše dece može upotpuniti te lekcije, ali roditelji su ti koje će dete oponašati. Zato im budite dobar model za oponašanje…
Komentari (0)