Mladi bračni par uđe u najbolju prodavnicu u gradu.
Muž i žena dugo su posmatrali šarene igračke poređane po policama, koje vise sa plafona, u dražesnom neredu na klupama. Bilo je tu lutaka koje se smeju i koje plaču, elektronskih igara, minijaturnih kuhinja koje spremaju pice i torte.
Foto: Pixabay
Nisu se mogli odlučiti ni za jednu igračku.
Priđe im mlada i otmena prodavačica.
”Vidite”, objašnjavala je žena, ”mi imamo malenu devojčicu, ali oboje smo odsutni po celi dan, a često i uveče.”
”Reč je o devojčici koja se retko smeje”, nastavio je čovek.
”Hteli bismo joj kupiti nešto što će je usrećiti”, ponovno će žena, ”I onda kad nas nema… Nešto što će je veseliti kad bude sama.”
”Žao mi je ”, nasmeši se ljubazno prodavačica. ”Mi ne prodajemo roditelje!”
Bruno Ferrero
Izvor: http://www.novizivot.net
Komentari (0)