U revolucionarnoj studiji, naučnici su uspeli da koriste ćelije ljudske kože za stvaranje oplodivih jajnih ćelija! Ovo otvara vrata potpuno novom pristupu lečenju neplodnosti, ali naglašavaju da je pred nama još mnogo istraživanja pre nego što se sa sigurnošću može govoriti o bezbednosti i efikasnosti.
Ovo otkriće donosi uzbudljivu mogućnost: da jednog dana žene mogu dobiti nove jajne ćelije koje sadrže njihov sopstveni DNK.
Neplodnost je ozbiljan problem koji pogađa svaku šestu odraslu osobu širom sveta. Zbog toga brojni naučnici marljivo rade na razumevanju njenih uzroka i razvoju inovativnih terapija. Procenjuje se da je preko 13 miliona beba rođeno zahvaljujući asistiranoj reprodukciji.
Čest uzrok neplodnosti je nedostatak ili loš kvalitet jajnih ćelija. U takvim situacijama, klasični IVF možda nije opcija. Zato je posebno uzbudljiva alternativa koja se istražuje – transfer jedra somatske ćelije (somatic cell nuclear transfer). Ova metoda uključuje zamenu jedra u donorskoj jajnoj ćeliji jedrom iz druge ćelije (na primer, ćelije kože), čime se stvara funkcionalna jajna ćelija sa genetskim materijalom budućeg roditelja.
Veliki izazov u ovom procesu je što većina naših telesnih ćelija ima dva seta hromozoma (ukupno 46), dok jajne ćelije i spermatozoidi (gameti) imaju samo jedan.
Uklanjanje jednog seta hromozoma na siguran način pre uspešnog transfera jedra somatske ćelije ranije je uspešno izvedeno kod miševa, ali nikada kod ljudi – sve do sada!
U novoj studiji, koju su predvodili istraživači sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu, jedra iz ćelija kože su ubacivana u donorske jajne ćelije kojima su prethodno uklonjena njihova jedra. Tim je zatim stimulisao jajne ćelije da prođu kroz jedinstven proces koji su nazvali „mitomeioza“. Iako je ovaj proces sličan mitozi (prirodnoj deobi ćelija koja stvara dve identične kopije roditeljske ćelije), mitomeioza ima ključne razlike koje rezultiraju odbacivanjem jednog seta hromozoma. Na taj način nastala ćerka ćelija postaje haploidna (sadrži samo 23 hromozoma).
Naučnici su ovim procesom uspeli da generišu ukupno 82 funkcionalne jajne ćelije, koje su potom oplodili spermatozoidima u laboratoriji. Od toga, oko 9 procenata se razvilo u blastociste (ranu fazu embrionalnog razvoja) nakon šest dana. Kultivacija nije nastavljena posle ovog perioda, jer se u tipičnom IVF-u tada obavlja transfer embriona u matericu.
„Ovo pronicljivo istraživanje pokazuje da se hromozomi diferencirane, odrasle ćelije (poznate kao somatska ćelija) mogu podstaknuti da prođu kroz specifičnu vrstu deobe jedra koja se obično viđa samo kod jajnih ćelija ili spermatozoida“, prokomentarisao je profesor Rodžer Stjurmi sa Univerziteta u Halu, koji nije bio deo istraživačkog tima, za Science Media Centre.
„Ovo je značajno, jer otvara mogućnost stvaranja funkcionalnih novih jajnih ćelija koje bi, u principu, mogle da sadrže genetski materijal uzet iz bilo koje ćelije u telu.“
Međutim, i profesor Stjurmi i sami autori studije naglašavaju da je stopa uspešnosti bila prilično niska. Slažu se da su potrebna „opsežna buduća istraživanja“ kako bi se metoda optimizovala pre nego što bi se ikada mogla koristiti u kliničkoj praksi.
View this post on Instagram
Uprkos svemu, ova studija demonstrira da je transfer jedra somatske ćelije kod ljudi više od teorijske mogućnosti.
Pored unapređenja postojećih metoda poput vantelesne oplodnje (IVF), poslednjih godina svedočimo i napretku kao što je transfer mitohondrija. Ova tehnika omogućava roditeljima da izbegnu prenošenje naslednih mitohondrijalnih bolesti na svoju decu, koristeći mitohondrijalni DNK treće osobe.
Profesor Ričard Anderson, zamenik direktora MRC Centra za reproduktivno zdravlje na Univerzitetu u Edinburgu, takođe je pohvalio rad u komentaru za Science Media Centre: „Biće veoma važnih bezbednosnih pitanja, ali ova studija je korak ka tome da mnogim ženama pomognemo da imaju decu koja nose njihov genetski materijal.“
Komentari (0)