Raspoloženje i emocije utiče na izgled kože, a time i na način na koji vas drugi doživljavaju, istakla je dermatolog dr Doris Dej sa univerziteta u Njujorku.
Smeh pomaže u jačanju dotoka kiseonika i poboljšava protok krvi, a samim time pozitivno utiče na boju i tonus kože. On smanjuje nivo hormona stresa, kortizola, a povećava nivo hormona sreće. To znači da ako nema stresa, nema ni bora od mrštenja i previše briga.
Stres
On je najveći neprijatelj mladolikog izgleda i može brže postarati nego same godine života, tvrdi dermatolog dr Ejmi Vešler sa univerziteta Kornel. Razlog za to krije se u kortizolu, hormonu stresa koji utiče na rad krvnih sudova i usporava proizvodnju kolagena zbog čega koža brže puca i stari. Nedostatak kolagena kožu čini manje elastičnom.
Osim toga, dok smo pod stresom jedemo više nezdrave hrane i češće posežemo za gaziranim pićima te alkoholom koji mogu isušiti kožu. Upravo su zbog toga bore izraženije, a u kombinaciji s lošom negom, stres može podstaći i razvoj akni, napomenula je dr Dej.
Ljutnja
Ljutnja stvara bore, ali utiče i na brzinu kojom će se koža oporaviti i zaceliti. Mišići su zbog nje toliko napeti da nakon što se opuste, svejedno ostaju linije, tvrdi dermatolog dr Džesika Vu sa univerziteta Južna Kalifornija.
Takođe, istraživanja su potvrdila da ljutnja usporava zacelivanje rana za četiri puta zato što hormon stresa usporava proizvodnju kolagena ključnog u oporavku.
Depresija
Stalno mrštenje koje prati depresiju utiče na kožu, a nemogućnost mrštenja smanjuje osećaj tuge, utvrdila su istraživanja. Kod obolelih od depresije, koji su redovno primali injekcije botoksa u čelo, depresija se nakon šest nedelja smanjila za 47 posto. To znači da mišići lica itekako utiču na raspoloženje, objasnila je dr Vu.
Depresija uzrokuje podočnjake i vrećice ispod očiju, a nedostatak sna povezuje se i s lošim tenom. Takođe, hemikalije koje se povezuju s bolesti smanjuju sposobnost tela da zaleči upale.
Stid
Ovaj se osećaj vidi i na licu jer neuropeptidi na njemu primaju signal od mozga zbog čega se koža crveni u situacijama neugode. Često crvenjenje može upućivati na hroničnu otečenost krvnih sudova odnosno rosaceu, tvrdi dr Vešler.
No s crvenilom treba biti oprezan zato što ga se neretko zameni s crvenilom koje mogu uzrokovati visoke temperature i začinjena hrana.
Strah
Prva reakcija mozga na strah jeste da pripremi telo na odbranu pa stimuliše navalu adrenalina. Adrenalin tera srce da brže pumpa, ali sužava krvne sudove pa upravo zbog toga izgledamo bledo kao da smo videli duha, obasnila je dr Vešler. Sužavanje krvnih sudova zapravo je odbrambena reakcija u slučaju povreda, kako ne bismo prebrzo iskrvarili.
Komentari (0)