U svojoj knjizi „Pustite decu da ponovo budu deca – povratak intuiciji” piše da je sve više odraslih koji nisu u stanju da sa ostalim ljudima uspostavljaju „normalne odnose”, neopterećene podsvesnim problemima, pa prema tome, ni sa decom.
– Iza problema dece kao što su teškoće u učenju, problemi na emocionalnom i socijalnom planu nalazi se sasvim drugačija pozadina nego što je to bio slučaj pre 15 godina. Te probleme tada smo objašnjavali životnom pričom roditelja, dok su danas to velike društvene promene čije posledice ne osećaju samo odrasli, već preko njih i deca. U vremenu u kojem nedostaju mir i stabilnost deci je sve teže da se emocionalno i socijalno razvijaju u skladu sa svojim uzrastom – kaže Vinterhof.
Preopterećnost informacijama
On smatra da sveprisutno prodiranje negativnih vesti, lična preopterećenost zbog brzog razvoja društva i tehnike, destabilizacija uslova života – retko ko danas ima sigurno radno mesto ili stabilan brak – izazivaju neku vrstu masovne traume.
– Kada su otac i majka stalno „pod naponom”, dete ne može da se razvije – ocenjuje ovaj psihijatar.
Vanredno stanje
Od devedesetih godina prošlog veka došlo je do bitnih promena u našem društvu – prelaz sa analogne na digitalnu tehniku, permanetna dostupnost (zahvaljujući mobilnim telefonima), katastrofalne vesti iz celog sveta koje do nas dopiru i u najintimnijim prostorima- našim stanovima. Čovek se permanentno nalazi u vanrednom stanju.
Nema sigurnosti
– Nestalo je zdravo tlo koje nam je ranije pružalo sigurnost, a mediji nas svakodnevno hrane vestima o katastrofama: ratu, gladi – i čovek nema drugog izbora do da 24 sata bude na nogama „da spasava što se spasti može. Ljudi se ponašaju kao da se stvarno nalaze u katastrofi. Odrasli koji su stalno u „modusu katastrofe” svoj stres i nemir prenose na decu. Oni se intuitivno više ne ponašaju pravilno – ističe on.
Beskrajne diskusije
Kao primer, Mihael Vinterhof navodi roditelje koji se upuštaju u beskrajne diskusije sa malom decom kako bi im objasnili zašto ne sme da se pređe preko ulice, umesto da se jednostavno kaže šta može, a šta ne. Dete ne traži partnera, već roditelja i često je preopterećeno složenim objašnjenjima.
Problematično školovanje
Šta se dešava sa decom sa kojom se ništa ne preduzima, a koja su u takvoj situaciji blokirana u svom razvoju? Vinterhof kaže:
– Ta deca će imati problema u životu, u odnosima sa drugim ljudima Nedostajaće im empatija, biće im teško da se integrišu u profesionalni život. Mislim da će narednih godina broj mladih koji prekidaju profesionalno školovanje, na primer, biti sve veći.
Situacija nije bezizlazna
Ali, situacija nije bezizlazna, Mihael Vinterhof kaže da se do 20-te godine sve može nadoknaditi: „Lečenje traje godinu i po dana, ali preduslov je da odrasli ponovo pronađu mir i intuitivni put do deteta.” On ukazuje na alternative koje omogućavaju povratak intuitivnom ponašanju – kako bi deca ponovo mogla da budu ono što jesu – deca.
Pročitajte još:
Zašto su deca drugačija od roditelja? >>
Šta nikad ne govoriti deci? >>
Komentari (0)