Kratak film, baziran na istinitom događaju, pokazuje kako nevine, ali vrlo mudre dečje reči mogu da podstaknu odrasle da ne smeju da zanemare male stvari u životu…
Film prikazuje grupu ljudi koja stoji ispod nadstrešnice čekajući da stane dosadna kiša koja im kvari planove. Neki od njih čekaju strpljivo, dok su neki nervozni i ne mogu da dočekaju da stane. Tišinu prekida mala devojčica koja moli mamu da trče po kiši. Majka je odbija, trudeći se da ne pokazuje nervozu u želji da što je više moguće ostane suva.
U jednom trenutku, devojčica podseća majku na reči koje je izgovorila tog jutra. Majka ne može da se seti u kom kontekstu je pominjala kišu, a devojčica je podseća: “Kada si jutros pričala sa tatom o njegovom kanceru, rekla si da ako uspemo da prebrodimo ovo, uspećemo bilo šta”.
Razmišljajući o rečima svoje ćerke nekoliko trenutaka, majkla je shvatila kakvu lekciju je upravo naučila od svoje ćerke. Izašla je na kišu, pustila da joj pada po licu i razmaže šminku i rekla devojčici: “Hajde, idemo da trčimo po kiši”.
A kakve je rekacije taj njen postupak izazvao i šta se desilo u nastavku, pogledajte sami…
Komentari (0)