Žeđ i glad upozorenja su našeg tela da treba preduzeti primerenu akciju. Žeđ je potreba tela da unosom tečnosti povećamo volumen krvi. A žudnja za ugljenim hidratima je potreba da jedemo nešto slatko i puno skroba jer mozak treba stvarati serotonin. No za razliku od žeđi, žudnju za slatkim često prati loše raspoloženje. Naime, studija na američkom univerzitetu MIT pokazala je da su ljudi koji žude za unosom ugljenih hidrata uglavnom pod stresom, iznervirani, ljuti, depresivni, zlovoljni, umorni. Ovo raspoloženje, naravno utiče na aktivnost ili nivo serotonina.
Naučnici već par desetina godina znaju da se serotonin proizvodi nakon unosa i probave ugljenih hidrata koji nisu iz voća. Telo ispušta insulin, dolazi do promena aminokiselina u krvi i triptofan može doći do mozga. Triptofan se tamo brzo menja u serotonin čiji nivo naglo raste.
Ugljeni hidrati koji se pripremaju na masti, poput prženog testa, čipsa ili krofni te mastima bogati sladoled ili slatkiši poput čokolade nisu najbolji izvor u ovakvoj kriznoj situaciji jer mozak ne treba masnoće već ugljene hidrate.
Hrana bogata mastima se sporije probavlja pa će mozak duže čekati pošiljku ugljenih hidrata – zbog toga bi se mogli prejesti. Ne zaboravite ni to da mu treba samo 30 grama ugljenih hidrata – bez proteina (ovo je vrlo važno). Proteini naime, sprečavaju da triptofan dođe do mozga.
Studija sprovedena na američkom kliničkom istraživačkom centru u sklopu MIT-a, pokazuje kako su žene s težim oblikom PMS-a su pre početka menstruacije unosile i više od 1.100 dodatnih kalorija nego obično. A ove kalorije su dolazile isključivo od ugljenih hidrata. Iza ove žudnje i nekontrolirane ishrane skrivala se nedovoljan nivo serotonina.
Nakon što su im naučnici dali napitak sa zdravim ugljenim hidratima, bez masnoća i proteina osećale su se bolje i mogle su kontrolsati apetit. Zadovoljne su bile već nakon unosa 30 grama ugljenih hidrata. No, nije bila reč o 30 grama keksa već kompleksnim ugljenim hidratima poput žitarica punog zrna.
Komentari (0)