Od rođenja vid sazreva, postaje savršeniji, ‘raste’ kao i dete. Brigom za dete, svakodnevnim praćenjem njegovog razvoja, redovnim kontrolama kod pedijatra i oftalmologa možemo sprečiti neželjene posledice, objašnjava dr. Neda Striber, spec. oftalmologije.
Prvi pregled oftalmologa preporučuje se u uzrastu od tri godine. Pojedine zemlje, recimo SAD, razvile su posebne programe za ranu prevenciju koji predviđaju prvi pregled već tokom prve godine, a taj primer sledi i većina zemalja u EU.
U porodilištu dete pregleda pedijatar neonatolog koji može uočiti sve nepravilnosti na prednjem segmentu oka, veđama, u veličini očne jabučice, kao i promene na rožnici.
Nakon dolaska kući roditelji su najodgovornije osobe koje prate celokupan razvoj deteta pa tako i razvoj vida. Brigom za dete, svakodnevnim praćenjem njegovog razvoja, redovnim kontrolama kod pedijatra i oftalmologa moguće je sprečiti neželjene posledice.
Da bi se razvoj vida mogao pratiti treba znati šta se u kojem periodu može očekivati od deteta. Tako je važno napomenuti da se refleks žmirkanja na jako svetlo javlja nekoliko dana nakon porođaja. U dobi od dva do tri meseca dojenče pokazuje interes za jarke boje, posebno za narandžastu, u trećem mesecu kratkotrajno fiksira i prati predmete, a sa šest meseci sigurno i kontinuirano prati predmete i na njima zadržava fiksaciju. Nekonjugirani, nekoordinisani pokreti oka mogu biti prisutni u prvim mesecima, a najkasnije do kraja četvrtog meseca života.
Šta možete uočiti
U prvim nedeljama ne možete biti sigurni kako i koliko dete vidi, ali tokom meseci možete uočiti prati li ono osobe u bližoj okolini ili ne. S godinu dana već možete biti sigurni jesu li oči pravilno, centralno postavljene ili nepravilno ‘beže’, a možete primetiti i sve promene na spoljnim delovima oka. Posebnu pažnju obratite na promene koje se događaju na prednjem segmentu oka: na veđama (boja, otekline, izrasline), u veličini očne jabučice (veliko oko može upućivati na kongenitalni glaukom ili tumor), ili u zenici (promena u zenici u smislu sivog, a ne crvenog refleksa razlog je da dete hitno odvedete na oftalmološki pregled jer taj simptom može upućivati na kongenitalnu mrenu ili tumor oka).
Ono što roditelji takođe mogu uočiti jeste i zakasnelo uspostavljanje vidne komunikacije deteta i okoline, recimo ako dete ne prati izvor svetlosti ili osobe u bližoj okolini nakon tri meseca. Prvi vidni kontakti s majčinim licem mogu se zametiti već nakon šest nedelja života i od tada već možete početi paziti na eventualno postojanje simptoma poput čudnog “titranja”. Reč je o takozvanom nistagmusu, odnosno nepravilnom, nevolnom titranju oka koje može biti vezano s nizom drugih bolesti, najčešće neuroloških, a pojavljuje se i u sklopu većeg broja sindroma i znak je oka koje slabo vidi, te urođene mrene.
Roditelji mogu uočiti i bežanje oka, to jest strabizam. Reč je o motoričko-senzoričkoj anomaliji koja se može pojaviti rano, tokom prve godine detetova života, te kasnije tokom detinjstva, od 3. do 5. godine. Ono što roditelj može primetiti je motorička anomalija koja se manifestuje kao nepravilan položaj oka (nepravilno centriranje, odnosno ‘bežanje’ oka), no problem je puno složeniji i lečenje iziskuje godine aktivnog tretmana kao što su nošenje naočara i flastera te vežbe na posebnim aparatima, a veliki broj slučajeva zahteva i operativni tretman. Vredi pravilo da što se ranije otkriju i ranije započne s lečenjem ishod je bolji.
U slučaju da primete bilo koje od navedenih odstupanja u razvoju vida, dete treba bez odgađanja odvesti na pregled oftalmologu. Ako je pak tok razvoja deteta i vida u okvirima očekivanog, prvi pregled oftalmologa preporučuje se u uzrastu od tri godine. Pojedine zemlje, recimo SAD, razvile su posebne programe za ranu prevenciju koji predviđaju prvi pregled već tokom prve godine, a taj primer sledi i većina zemalja u EU.
Roditelji koji nose naočare, odnosno oni koji imaju različite refrakcione anomalije, kao i spoznaju da je neko u porodici imao ‘probleme’ vida nepoznate etiologije, trebali bi dete odvesti na prvi oftalmološki preventivni pregled i pre navršene treće godine zbog pravodobnog otkrivanja i korigiranja kako bi se osigurao uredan razvoj vida. Naime, nekorigirane anomalije rezultuju slabovidnošću, što zahteva dugotrajni oftalmološki tretman, a kasno dijagnostifikovane slabovidnosti i nakon provedenog tretmana ponekad ne daju željene rezultate i kao posledicu imaju trajno oslabljen vid na jednom ili oba oka.
Komentari (0)