Preljuba ne mora da dovede do razvoda braka

Mnogi muževi i žene prolaze kroz bračne krize nakon što se u njihovom braku dogodilo neverstvo, pa ako odluče i da ostanu zajedno zajedno, pred njima su brojni problemi i prepreke s kojima se moraju suočiti.

U goroj poziciji, sigurno se nalazi osoba koja je prevarena. Javljaju se 

brojna osećanja,od ljutnje koja može biti ponekad i neizmerno jaka, do te 

mere da zaseni sva ostala osećanja, pa tako i zdravi razum, do osećaja 

izdanosti, razočaranja u osobu koja je prevarila, pa sve do suočavanja s 

činjenicom da brak, ako i prebrode krizu, više nikada neće biti isti. Niko 

više u toj vezi neće biti isti. Na žalost, to su činjenice koje će dugo 

narušavati odnos i brak. No, donošenje odluke da osobe i dalje žele ostati u 

braku i pokušati rešiti probleme, te na kraju krajeva da će prevarena osoba 

pokušati oprostiti je vrlo velika, ozbiljna i nimalo laka odluka.

Osoba koja je prevarena je veoma ranjiva posebno u prvim trenucima nakon 

izbianja krize, a na određeni način je šokirana i iztraumirana s tim 

saznanjem. Takođe, samopouzdanje osobe koja je prevarena je narušeno do temelja. Naime, osoba koja je do trenutka kada je saznala da je prevarena, živela u uverenju da je sve u redu u njenom braku, koja je imala poverenja u osobu s kojom je u braku, a naravno to poverenje između ostalog odnosilo se na bračnu vernost, mogu vrlo lako klonuti na kompletnom emocionalnom aspektu, posebno ako su i pre bile ranjivije i osetljivije.Prevarene osobe počinju sumnjati na sve i u svakog, pitaju se što su one učinile da su podstakle partnera na varanje, što ta druga osoba s kojom je partner bio ima, a ona nema i koji je razlog za varanje bio. No, ni tu nije kraj. Osećaj bespomoćni, nemogućnosti kontrole nad životom, vezom s partnerom i sve druge emocije ulaze u sve pore života iz čega se teško 

otgnuti. Naravno, nakon svih ovih nabrojanih problema, teško je pomisliti da postoji nada za spas braka. No, ona postoji! Voleli bismo reći da ljubav pobeđuje sve, ali svi znamo da to nije tako. Ono na čemu prevarene osobe moraju raditi, osim na uspostavljanju pozitivnih emocionalnih veza s partnerom, je ponovno građenje svog samopouzdanja, te građenju mogućnosti ponovnog donošenja racionalnih odluka, kako bi mogli lakše promeniti život i brak na bolje.  

Verujemo da su se mnoge prevarene osobe našle u situaciji kada su im 

partneri koji su prevarili pokušali tu indirektnu krivicu neverstva svaliti 

na njih. Na primjer, „Ti si me prisilila da odem s nekom drugom u krevet, 

jer ti nisi htela” ili „Ti uvek prigovaraš i nikad nemaš vremena za mene, pa 

sam potražio utehu u drugoj”, i tako postoji bezbroj scenarija.

Prevarene osobe moraju bez obzira na sve biti svesne da su one prevarene i definitivno nisu naterale svoje partnere/partnerke da počine preljubu, bez 

obzira na eventualne probleme u braku. To je isto kao da osobu koju se 

prestala drogirati, ponovno započne jer joj droga bila ponuđena. Možda je 

bila ponuđena, ali onaj koji je ponudio ne bi mogao ništa da osoba koja se 

drogira nije prihvatila. Možda je osoba koja je prevarila imala svoje 

razloge zbog čega je to učinila, ali niko drugi nije odgovoran za njene 

postupke.

Potrebno je potražiti pomoć bilo psihologa, bilo psihijatra ili drugih 

stručnih osoba koje mogu pomoći u spašavanju braka. To može učiniti bračni par zajednički ili svaki posebno, barem u početku, no stručna pomoć i 

razgovor s osobom koja nije niti na koji način upletena u bračne probleme 

može pomoći u njihovom rešavanju, bilo zajedničkim ili posebnimm „seansama”. Porodica i prijatelji najčešće ne mogu biti objektivni, no to ne znači da ne ogu biti podrška.

Prevarene osobe trebaju potražiti, ali isto tako i znati prihvatiti utehu 

kada je najteže, kada se osećaju depresivno. Na žalost verojatno će takvih 

trenutaka biti dosta. Ono što je najvažnije, prevarene osobe moraju naučiti 

ponovno prihvatiti utehu od partnera koji ih je prevario. To je veliki i 

prvi korak k ponovnom zbližavanju i uspostavljanju normalnih odnosa.

Takođe, potrebno se boriti s pozitivnim mislima. Iako prevara boli, ona nije 

kraj sveta, a verojatno i nije nešto neoprostivo.

Svaka osoba mora u tim trenucima znati pronaći svoju svetlu tačku, nešto što ih ispunjava i uveseljava. Potrebno je ostati produktivan i ne odustajati od rutina i hobija. Život ide dalje i bol će s vremenom postajati manja posebno ako će se oba partnera potruditi da veza uspe.

I na kraju, ono na što sve prevarene osobe koje odlučile spasiti brak moraju 

biti spremne – je oproštenje. To znači da jednog dana kad oproste, nema 

novog vraćanja na stare grehove odnossno kada izbije svađa da se svaki put spominje preljuba. Oba partnera moraju okrenuti novi čisti list u svom 

životu i braku.