Na prvi pogled, laički i samo prema simptomima, teško je razlikovati alergijsku od obične (infektivne) kijavice. I jedna i druga imaju veoma slične manifestacije – kijanje, curenje nosa, zapušen nos, suzenje očiju. Zbog toga se dešava da pacijenti dugo svoje tegobe pripisuju prehladi, ne povezujući je sa alergijom kao uzročnikom.
– Obična virusna kijavica je akutno kratkotrajno oboljenje, traje obično do sedam dana, za razliku od alergijske kijavice, koja može da traje i do nekoliko meseci – kaže za „Novosti”
dr Ljiljana Bajić Bibić, specijalista interne medicine iz Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”. – Prehlada je neretko praćena i povišenom telesnom temperaturom, ne višom od 37,5 stepeni Celzijusovih, malom malaksalošću, nekada i glavoboljom. Alergijsku kijavicu najčešće ne prate povišena temperatura i malaksalost. 
Da bi ove kijavice bolje razlikovali, najbolje je da pacijenti povežu simptome sa nekim logičnim uzrokom. Na primer, prehladu najčešće povezuju sa prethodnim rashlađivanjem tela ili kontaktom sa osobom koja je imala kijavicu. S druge strane, alergijsku kijavicu pacijenti povezuju sa određenim godišnjim dobom kada se javlja (najčešće u proleće). Za alergijsku kijavicu je karakteristično da su simptomi često manje izraženi, ali dugotrajniji.
– Obična kijavica će i sama proći ukoliko pacijent ima očuvan imunološki sistem – dodaje dr Bajić Bibić. – Pacijentima se za olakšanje tegoba najčešće preporučuju lokalne mere (ispiranje nosa, kapi za nos), utopljavanje i mirovanje nekoliko dana. Ukoliko se radi o alergijskoj kijavici, na razne načine se minimizuje kontakt s alergenom (na primer, izbegavaju toksini iz hrane, smanjuje kontakt sa polenom…), i primenjuju lekovi koje preporuči lekar. Najčešće se koriste antihistaminici, glukokortikoidi (nazalni sprejevi) i lekovi koji imaju preventivno delovanje.
U lečenju alergija, koje su dugotrajan problem, primenjuje se i imunoterapija i desenzibilizacija na alergen, sa ciljem da se smanji intenzitet i učestalost simptoma. Pacijenti se, osim klasično, mogu lečiti i homeopatski što je sa toksikološke strane bezbednije, a rezultati zadovoljavajući i dugoročni.
– Kako je alergijska kijavica hronično oboljenje, za postizanje dugoročnih rezultata potrebno je vreme i strpljenje pacijenta, mada je u oblasti lečenja alergija homeopatija postigla velike uspehe – kaže dr Ljiljana Bajić Bibić.
TESTIRANJE
AKO se kod pacijenta tokom godine učestalo javlja kijavica, treba da se javi lekaru. Uz pomoć pregleda specijaliste za uho, grlo, nos i testova (inhalacioni – rinoprovokacioni i kožni testovi, laboratorijske analize) može se ustanoviti o kakvoj se kijavici radi.
Komentari (0)