Praznici su pravo vreme za priču o novcu

Međutim, čak i uslovima finansijske nesigurnosti, sticanje znanja i informacija o tome kako novac funkcioniše daje nam veće šanse da život proživimo finansijski sigurnije. 

Razlog je taj što finansijska sigurnost više zavisi od načina na koji trošimo novac nego od iznosa koji zarađujemo. Dakle, čak i kada imamo malo novca, možemo steći određene veštine koje nam pomažu da bolje upravljamo tim novcem. Učenje i upražnjavanje novih navika je najbolji način podučavanja naše dece. 

Učenje dece finansijskoj odgovornosti daje im šansu da u životu imaju manje novčanih problema, a više mogućnosti da žive životom koji im želite. Za roditelje, praznici su dobra prilika da uče decu sopstvenim primerom.

U periodu smo novogodišnjih i božićnih praznika i slava. To je vreme za poklone, proslave, porodična okupljanja i druženja. Takođe, to je vreme za trošenje novca. U nedostatku dovoljno gotovine, mnogi će se zadužiti. U tekstu koji sledi, pogledajte šta se dešava samo sa jednom stavkom koja je plaćena kreditnom karticom.

Posebna haljina koju vaša ćerka želi za Novu godinu košta 5.400 dinara. To je nešto više nego što ste planirali da potrošite, ali pošto žarko želite da joj priuštite to što želi, kupujete je kreditnom karticom. Na kraju krajeva, ako je budete otplaćivali devet meseci, koštaće vas samo 600 dinara mesečno. Ovo je matematički tačno, ali kreditna kartica ne funkcioniše tako. 

Godišnje kamatne stope na kreditnim karticama u Srbiji se kreću između 20 i 30 procenata. Ovako visoke kamatne stope značajno uvećavaju dug odnosno vreme koje je potrebno da se dug izmiri. Dakle, ukoliko je kamata po vašoj kreditnoj kartici 2,2,% mesečno, a vi plaćate 600 dinara svakog meseca, trebaće vam 11, a ne 9 meseci da otplatite dug. A još važnije je to što će vas haljina koštati 22% više od originalne cene! Ovo možda ne zvuči tako dramatično. Međutim, ovo je efekat samo jednog troška. Šta će se desiti ukoliko i ostatak vaše novogodišnje kupovine takođe platite kreditnom karticom? Zatim, može da da iskrsne neka nepredviđena situacija u 2010.godini i da ne budete u stanju da otplatite dug u roku u kome ste planirali. Svakog meseca banka naplaćuje kamatu i, što je još važnije, kamatu na kamatu na celokupan iznos duga. Vrlo brzo najveći deo onoga što dugujete biće kamata, a ne glavnica. A ukoliko otplaćujete samo minimalne rate, lako ćete i sledeću Novu godinu dočekati sa dugom iz ovogodišnje praznične kupovine.

Evo spiska stvari kojih se treba pridržavati, da bi donosili dobre odluke o prazničnoj potrošnji.Na šta zaista treba da potrošimo novac, da bismo proslavili praznike? 

– Učite decu da novac trošimo za ono što nam je potrebno. Tokom ovih praznika, hrana ima značajnu ulogu. Ovo je savršena prilika da razgovarate sa vašom decom o iznosu novca koji možete da priuštite za hranu. Zatim, odvedite svoju decu u prodavnicu i upoređujte cene, količine i kvalitet prehrambenih proizvoda. Kupite ono što je potrebno za dobro praznično raspoloženje, ono što možete sebi da priuštite i ono što ne podrazumeva nepotreban dug.

– Štednja novca predstavlja način da dođemo do stvari koje želimo. Praznici mogu da testiraju našu sposobnost da napravimo razliku između onoga što želimo i onoga što nam je potrebno. Naš sin ili ćerka možda žele mp3 plejer. Ipak, porodica ne može to da priušti u ovom trenutku. Doduše, možemo to da kupimo uz pomoć kreditne kartice i da se osećamo kao Deda Mraz u novogodišnjoj noći. Nešto kasnije, međutim, osetićemo stres kada budemo morali da platimo račune za koje nemamo novca. Bolji izbor je otvaranje štednog računa za vaše dete i stavljanje prvog depozita na račun, u cilju buduće kupovine mp3 plejera. Možete da ohrabrite i baku i deku da rade to isto.

– Želje se ispunjavaju kroz dugoročnu štednju i investicije, a ne kroz trošenje svega što zaradimo. Neke želje su adekvatne, kao što je želja za posedovanjem kuće ili želja za studiranjem u inostranstvu. Druge želje se odnose samo na veće i bolje stvari: lepši nameštaj, elegantnija putovanja, ili veći automobil. Sasvim je prirodno i dobro imati želje; međutim decu treba da naučimo da su želje rezultat odlaganja zadovoljenja naših potreba, dok ne budemo u situaciji da ih sebi priuštimo. Stoga, kada idete u kupovinu sa decom i kada oni pokažu nešto što žele, vaša reakcija ne treba da bude da im to odmah i kupite. Umesto toga, iskoristite ove praznike kao priliku da razgovarate sa decom, kako biste izgradili njihove navike trošenja i čuvanja novca, koje im mogu omogućiti da jednog dana imaju ono što žele.

Stručnjaci kažu da je potrebno oko 14 godina da bismo decu naučili dobrim navikama u vezi sa novcem. Roditelji treba da počnu što ranije ukoliko žele da pomognu svojoj deci da odrastu u zrele, odgovorne ljude koji su sposobni da donose dobre odluke o svom životu. Znanje u vezi sa potrošnjom i štednjom novca je osnovna životne veština, poput čitanja, pisanja, lepog ponašanja i komunikacije. Novac ljudima, i mladima i starima, omogućava da donose odluke. Usmeravanje naše dece prema odgovornim, potrošačkim navikama omogućiće im da sačuvaju više novca koji zarade i učine više sa novcem koji potroše.

Bez obzira da li zarađujete 400 evra mesečno, ili sto hiljada evra godišnje, ukoliko potrošite sav novac koji zaradite, bićete bez prebijene pare. Odluke kojima učimo našu decu u samoposluzi, restoranu ili prodavnici igračaka mogu imati veći uticaj na njihovu finansijsku budućnost nego bilo koja investiciona odluka koju će ikada doneti.