Za decu školskog uzrasta neophodna je adekvatna ishrana, pre svega zbog naglog fizičkog i psihičkog razvoja, a propusti se otkrivaju tek nakon pet do šest godina, kada je najčešće kasno da se stanje popravi.
Za pravilnu ishranu dece neophodno je da su na svakodnevnom jelovniku žitarice, mleko i mlečni proizvodi, meso ili riba, kao i povrće i voće. Unošenje belančevina, vitamina i mineralnih materija mora biti zadovoljavajuće, ali energetski i količinski racionalno, kažu stručnjaci.
Nutricionista Ljubomir Pfaf kaže da bi deca dnevno trebalo da unesu oko 300 do 400 grama svežeg ili barenog povrća koje ne može da se konzumira sveže, kao što su krompir, grašak ili boranija, kao i oko 600 grama svežeg, sezonskog ili južnog voća.
Pfaf je upozorio da se posledice nepravilne ishrane kod dece uočavaju tek nakon nekoliko godina, kada ih je, kako je rekao, teško ispraviti. "Kada dođe do deformiteta i prestanka funkcije pojedinih organa, kasno je i tada više ništa ne može da se učini."
Za pravilnu ishranu mališana neophodno je u jelovnik uvrstiti i belančevine životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, pa je zbog toga važno da deca konzumiraju mladi sir, nemasno meso, a dva puta nedeljno ribu.
"Ukoliko deca vole mesne prerađevine, roditelji bi za večeru mogli da im ponude pileći parizer, pileće viršle ili prašku šunku, dok bi slaninu trebalo da izbegavaju, jer zbog nedovoljne fizičke aktivosti najčešće nemaju gde da potroše unete kalorije, što dovodi do gojaznosti."
Prema njegovim rečima, roditelji bi učinili veću uslugu svojoj deci ukoliko bi ih probudili pola sata ranije pred polazak u školu kako bi doručkovali kod kuće, nego da im daju novac za užinu u školi, pekare ili razne "grickalice".
"Fast fud nije štetan sam po sebi, štetno je što se zloupotrebljava procenat soje, koja se koristi za spremanje te hrane, a koja je veoma kalorična i dovodi do gojaznosti dece", objasnio je on.
Ukoliko su deca doručkovala ili ručala kod kuće, za užinu u školi mogu da popiju voćni sok ili da pojedu sveže voće, što će im biti dovoljno do glavnog obroka.
"Užina u školi bi trebalo da se sastoji od hleba, mleka ili mlečnog proizvoda, jaja ili kvalitetnog delikatesa i voća, kako bi se obezbedile neophodne belančevine životinjskog i biljnog porekla, kalcijum i vitamini A, D i C", kaže specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" dr Dragana Jović.
Pojedine osnovne škole u Beogradu, uz saradnju sa nutricionistima, organizuju ručak za đake koji pohađaju celodnevnu nastavu, dok u nekima mališani imaju mogućnost da užinaju u školi.
Pomoćnik ministra prosvete zadužen za učenički i studentski standard Zoran Trninić rekao je da je odluka o načinu ishrane prepuštena osnovnim školama i odlukama lokalne samouprave.
Kada je reč o savetima stručnjaka za pravilnu ishranu dece, predsednik Republičkog zavoda za sport Jasminko Pozderac naveo je primer te ustanove u kojoj nutricionista zainteresovanima daje savete.
"Svako ko želi može u našoj ambulanti da se posavetuje sa nutricionistom na koji način da prilagodi ishranu treningu ili zdravom stilu života", rekao je Pozderac.
Komentari (0)