Foto:

Pomaže li elektronsko zakazivanje pregleda da se brže dođe do lekara?

Izvor: Bebac.com
Zahvaljujući eletronskom zakazivanju, znamo da se dnevno u Srbiji obavi oko 180.000 lekarskih pregleda, izda 220.000 recepata i 80.000 uputa. Ali, da li dolazimo brže do lekara i pregleda što je bio glavni cilj projekta “Moj doktor”. 
 
Prošlo je tačno godinu dana od kada je Srbija počela da uvodi integrisani informacioni zdravstveni sistem. Krajem marta prošle godine, pregledi su “elektronski” najpre počeli da se zakazuju na jugu Srbije.
 
Kako izgleda otići kod lekara opšte prakse u domu zdravlja, koji će vam potom zakazati preglede kod drugih specijalista, najpre su isprobale Nišlije. Godinu dana posle uvođenja integrisanog informacionog sistema, lekari tvrde da pacijenti brže dolaze do njih, a i pacijenti su uglavnom zadovoljniji.
 
“Na početku smo imali izazove da nabavimo kompjutersku opremu, direktor je imao razumevanje, za mesec dana smo nabavili neophodne kompjutere i sada nemamo ni tehničke, ni ljudske, niti druge nedostatke i sistem funkcioniše odlično“, objašnjava doktorka Danijela Cvetković iz Doma zdravlja u Nišu.
Direktor Kliničkog centra u Nišu, profesor doktor Zoran Radovanović, naglašava da je značajno smanjeno vreme čekanja na preglede.

 
“Ni na jednoj klinici ne postoji čekanje duže od 30 dana. Ono što je najbitnije za dijagnostičke procedure, kao što su magnetna rezonanca ili skener, gde se prošle godine čekalo i godinu dana na pregled, danas je čekanje na magnet manje od 60 dana, za skener manje od 30. Povećavamo broj termina i u popodnevnim satima”, kaže Radovanović.
 
U Beogradu je uključivanje domova zdravlja u elektronski zdravstveni sistem otpočelo u maju. Na početku šumovi na vezi i nezadovoljstvo i kod lekara i kod pacijenata. 
 
Uhodavanje je postalo malo lakše kada je Ministarstvo zdravlja otvorilo Nacionalni kol centar, a Poliklinika Kliničkog centra Srbije svoja vrata za pacijente i u popodnevnim časovima. Sada se u Poliklinici dnevno obavi u proseku 2.500 pregleda.
 
“Možemo da kažemo da su lekari konačno potpuno prihvatili i da imamo dovoljno slobodnih termina. Najveći pritisak pacijenata imamo na internističkim grupacijama – endokrinologiji, hematologiji, kardiologiji”, navodi doktor Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije.
Foto: Shuterstock
 
Iz Ministarstva zdravlja poručuju da je cilj da se pacijentima pruži maksimalna usluga.
 
“Sve žalbe su opravdane, to mi tako postavljamo i gledamo da svim pacijentima pružimo maksimalnu uslugu. Ovo je ustavljeni režim i mi radimo na njegovom profinjavanju”, ističe Miroslav Pevac, savetnik ministra zdravlja za implementaciju IZIS-a.
 
Da bi se sistem i dalje unapređivao, u Kliničkom centru Srbije, gde se leči najviše građana, formirano je i koordinaciono telo, koje će pratiti potrebe pacijenata, proveravati gde su gužve, gde je neophodno još termina, odnosno, kako iskoristiti termine kada pacijent ne dođe na pregled ili na vreme otkaže svoj termin. Slične mere preduzimaju se i u drugim zdravstvenim ustanovama.

Izvor: RTS

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Zahvaljujući eletronskom zakazivanju, znamo da se dnevno u Srbiji obavi oko 180.000 lekarskih pregleda, izda 220.000 recepata i 80.000 uputa. Ali, da li dolazimo brže do lekara i pregleda što je bio glavni cilj projekta “Moj doktor”. 
 
Prošlo je tačno godinu dana od kada je Srbija počela da uvodi integrisani informacioni zdravstveni sistem. Krajem marta prošle godine, pregledi su “elektronski” najpre počeli da se zakazuju na jugu Srbije.
 
Kako izgleda otići kod lekara opšte prakse u domu zdravlja, koji će vam potom zakazati preglede kod drugih specijalista, najpre su isprobale Nišlije. Godinu dana posle uvođenja integrisanog informacionog sistema, lekari tvrde da pacijenti brže dolaze do njih, a i pacijenti su uglavnom zadovoljniji.
 
“Na početku smo imali izazove da nabavimo kompjutersku opremu, direktor je imao razumevanje, za mesec dana smo nabavili neophodne kompjutere i sada nemamo ni tehničke, ni ljudske, niti druge nedostatke i sistem funkcioniše odlično“, objašnjava doktorka Danijela Cvetković iz Doma zdravlja u Nišu.
Direktor Kliničkog centra u Nišu, profesor doktor Zoran Radovanović, naglašava da je značajno smanjeno vreme čekanja na preglede.

 
“Ni na jednoj klinici ne postoji čekanje duže od 30 dana. Ono što je najbitnije za dijagnostičke procedure, kao što su magnetna rezonanca ili skener, gde se prošle godine čekalo i godinu dana na pregled, danas je čekanje na magnet manje od 60 dana, za skener manje od 30. Povećavamo broj termina i u popodnevnim satima”, kaže Radovanović.
 
U Beogradu je uključivanje domova zdravlja u elektronski zdravstveni sistem otpočelo u maju. Na početku šumovi na vezi i nezadovoljstvo i kod lekara i kod pacijenata. 
 
Uhodavanje je postalo malo lakše kada je Ministarstvo zdravlja otvorilo Nacionalni kol centar, a Poliklinika Kliničkog centra Srbije svoja vrata za pacijente i u popodnevnim časovima. Sada se u Poliklinici dnevno obavi u proseku 2.500 pregleda.
 
“Možemo da kažemo da su lekari konačno potpuno prihvatili i da imamo dovoljno slobodnih termina. Najveći pritisak pacijenata imamo na internističkim grupacijama – endokrinologiji, hematologiji, kardiologiji”, navodi doktor Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije.
Foto: Shuterstock
 
Iz Ministarstva zdravlja poručuju da je cilj da se pacijentima pruži maksimalna usluga.
 
“Sve žalbe su opravdane, to mi tako postavljamo i gledamo da svim pacijentima pružimo maksimalnu uslugu. Ovo je ustavljeni režim i mi radimo na njegovom profinjavanju”, ističe Miroslav Pevac, savetnik ministra zdravlja za implementaciju IZIS-a.
 
Da bi se sistem i dalje unapređivao, u Kliničkom centru Srbije, gde se leči najviše građana, formirano je i koordinaciono telo, koje će pratiti potrebe pacijenata, proveravati gde su gužve, gde je neophodno još termina, odnosno, kako iskoristiti termine kada pacijent ne dođe na pregled ili na vreme otkaže svoj termin. Slične mere preduzimaju se i u drugim zdravstvenim ustanovama.

Izvor: RTS

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije