Foto:

Počela sezona krpelja

Izvor: Bebac.com

Period najjače aktivnosti krpelja već je počeo u Srbiji i trajaće do kasne jeseni, upozorili su stručnjaci, podsećajući da ovi insekti, ako su zaraženi, mogu da prenesu lajmsku bolest.

“Svaki ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije, jer nisu svi zaraženi. Na području glavnog grada, procenat zaraženih krpelja kreće se poslednjih godina oko 25 odsto”, izjavila je specijalista epidemiologije u Savetovalištu za lajmsku bolest u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda dr Nevenka Pavlović.

“Godišnji izveštaji o kretanju zaraznih bolesti na teritoriji republike pokazali su da lajmska bolest ima najveću učestalost u grupi bolesti koje se prenose putem nekog vektora, u ovom slučaju zaraženog krpelja”, izjavila je šef Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Institutu dr Bojana Grgić i dodala da “zasad nema podataka o procentu zaraženosti ovih insekata za teritoriji cele zemlje”.

Ona je istakla da je, “u nedostatku specifične mere prevencije u vidu vakcine protiv lajmske bolesti, neophodno edukovati stanovništvo o neophodnosti primene mera lične zaštite u cilju smanjenja rizika zaražavanja”.

Počela je sezona krpelja, pazite se dok boravite  u prirodi

U Savetovalištu za lajmsku bolest objašnjavaju da bolest najčešće počinje pojavom bezbolnog kružnog crvenila u ravni kože na mestu uboda krpelja, posle jedan dan do mesec dana od uboda, a tu promenu mogu da prate i povišena temperatura i bolovi u mišićima i zglobovima.

Rano otkrivanje i lečenje u ovom stadijumu sprečava napredovanje bolesti.

“Ako pređe u drugi i treći stadijum, lajmska bolest zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu da budu napadnuti i svi ostali organi i sistemi, uz raznovrsne simptome i znakove”, navela je dr Nevenka Pavlović, ističući da se bolest kod oko 68 odsto njihovih pacijenata završila u prvom stadijumu.

Njen savet građanima je da, nakon boravka u prirodi, u toku istog dana pregledaju kožu celog tela, ne zaboravljajući kosmati deo glave. U slučaju uboda, krpelja treba izvaditi iz kože što pre, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije.

Skidanje krpelja treba obaviti stručno, najbolje u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, pincetom. Koža se pre toga ne sme premazivati bilo kakvim sredstvom, a nakon vađenja krpelja treba je dezinfikovati alkoholom.

“Krpelji najčešće borave na vlatima trave, žbunovitom i drugom rastinju visine do jednog metra, pa se zbog toga preporučuje košenje i uređivanje zelenih površina, izbegavanje boravka u šumovitim, naročito neuređenim područjima”, podsetila je dr Pavlović. Ona je dodala da treba smanjiti površinu kože koja može biti izložena ubodima krpelja, a jedan od načina je nošenje odeće dugačkih rukava i nogavica.

Poželjno je i da garderoba bude svetlih boja, jer to olakšava uočavanje ovog insekta. Posle boravka u prirodi, odeću treba promeniti i oprati, rekla je dr Pavlović.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u republici se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama, a najzastupljenije su osobe od 20 do 60 godina.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Period najjače aktivnosti krpelja već je počeo u Srbiji i trajaće do kasne jeseni, upozorili su stručnjaci, podsećajući da ovi insekti, ako su zaraženi, mogu da prenesu lajmsku bolest.

“Svaki ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije, jer nisu svi zaraženi. Na području glavnog grada, procenat zaraženih krpelja kreće se poslednjih godina oko 25 odsto”, izjavila je specijalista epidemiologije u Savetovalištu za lajmsku bolest u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda dr Nevenka Pavlović.

“Godišnji izveštaji o kretanju zaraznih bolesti na teritoriji republike pokazali su da lajmska bolest ima najveću učestalost u grupi bolesti koje se prenose putem nekog vektora, u ovom slučaju zaraženog krpelja”, izjavila je šef Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Institutu dr Bojana Grgić i dodala da “zasad nema podataka o procentu zaraženosti ovih insekata za teritoriji cele zemlje”.

Ona je istakla da je, “u nedostatku specifične mere prevencije u vidu vakcine protiv lajmske bolesti, neophodno edukovati stanovništvo o neophodnosti primene mera lične zaštite u cilju smanjenja rizika zaražavanja”.

Počela je sezona krpelja, pazite se dok boravite  u prirodi

U Savetovalištu za lajmsku bolest objašnjavaju da bolest najčešće počinje pojavom bezbolnog kružnog crvenila u ravni kože na mestu uboda krpelja, posle jedan dan do mesec dana od uboda, a tu promenu mogu da prate i povišena temperatura i bolovi u mišićima i zglobovima.

Rano otkrivanje i lečenje u ovom stadijumu sprečava napredovanje bolesti.

“Ako pređe u drugi i treći stadijum, lajmska bolest zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu da budu napadnuti i svi ostali organi i sistemi, uz raznovrsne simptome i znakove”, navela je dr Nevenka Pavlović, ističući da se bolest kod oko 68 odsto njihovih pacijenata završila u prvom stadijumu.

Njen savet građanima je da, nakon boravka u prirodi, u toku istog dana pregledaju kožu celog tela, ne zaboravljajući kosmati deo glave. U slučaju uboda, krpelja treba izvaditi iz kože što pre, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije.

Skidanje krpelja treba obaviti stručno, najbolje u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, pincetom. Koža se pre toga ne sme premazivati bilo kakvim sredstvom, a nakon vađenja krpelja treba je dezinfikovati alkoholom.

“Krpelji najčešće borave na vlatima trave, žbunovitom i drugom rastinju visine do jednog metra, pa se zbog toga preporučuje košenje i uređivanje zelenih površina, izbegavanje boravka u šumovitim, naročito neuređenim područjima”, podsetila je dr Pavlović. Ona je dodala da treba smanjiti površinu kože koja može biti izložena ubodima krpelja, a jedan od načina je nošenje odeće dugačkih rukava i nogavica.

Poželjno je i da garderoba bude svetlih boja, jer to olakšava uočavanje ovog insekta. Posle boravka u prirodi, odeću treba promeniti i oprati, rekla je dr Pavlović.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u republici se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama, a najzastupljenije su osobe od 20 do 60 godina.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije