Plodnost muškaraca ugroženija tokom kovid infekcije, ali ne trajno

Naučnici iz Vuhana, sa Univerziteta Huagung, objavili su alarmantno upozorenje o potencijalno štetnim efektima koronavirusa na plodnost muškaraca. Problem je uočen i kod nas, a prof. dr Ana Mitrović Jovanović naglašava da situacija jeste ozbiljna ali nije alarmantna.

U urološke ordinacije već se javljaju muškarci koji su u prvom talasu epidemije preležali kovid-19 i koji sada imaju problem sa sterilitetom. Urolog prof. dr Aleksandar Milošević navodi da već ima pacijente koji su preležali kovid-19 i koji imaju usporene spermatozoide.

Kao predsednik Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju, prof. dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice GAK „Narodni front”, ističe da nema mesta panici, ali da treba biti obazriv.

– Ovo je još jedna potvrda kada je u pitanju kovid infekcija, da nije ugrožena samo starija populacija, već naprotiv, mladi ljudi u reproduktivnom periodu – napominje doktorka.

Uočena je i velika razlika između uticaja virusa na neplodnost muškarca i neplodnost žene. S obzirom na to da se već zna kako virusi deluju i kakav je mehanizam njihovog uticaja potencijalno na neplodnost, slično je i u slučaju koronavirusa.

Kada se upoređuju muški i ženski reproduktivni sistem, objašnjava profesorka, znamo da se jajnici nalaze u telu žene i naviknuti su na temperaturu od oko 37 stepeni Celzijusa. S druge strane, testisi su anatomski izmešteni van tela upravo zbog toga što su vrlo osetljivi na visoku temperaturu.

Tkivo testisa je osetljivo iz više razloga, objašnjava gošća Jutarnjeg programa. Pre svega što se u njima nalazi izuzetno veliki broj A-Ce-2 receptora preko kojih koronavirus ulazi u ćeliju. Ulaskom u ćeliju testisa, njegov RNK se prepisuje u DNK i pokreće se sinteza proteina koji su neophodni za dalji opstanak virusa u ćeliji. To remeti proces produkcije testosterona i negativno utiče na spermatogenezu.

Virus prati porast telesne temperature.

– Zbog svih tih razloga, ne postoji simetričan efekat kovid infekcije na plodnost žene i muškarca. U ovom trenutku su muškarci ugroženiji, ali generalno, efekat je mali. Odnosi se samo na produžene i teške forme bolesti. Muška reprodukcija se obnavlja, i samo je važno da tokom te infekcije ne dođe do trajnog uništenja plemenitog tkiva testisa – naglašava profesor dr Ana Mitrović Jovanović.

Muškarci, za razliku od žena kojima biološka reproduktivna sposobnost opada posle 40. godine, mogu biti plodni i sa 50, 60 i više godina. Njima se sa godinama smanjuje plodnost, ali ne prestaje na isti način kao kod žena po ulasku u menopauzu.

Spermogeneza se regeneriše. Proces proizvodnje spermatozoida u testisima je 73 dana. Stoga, ako je spermogram posle preležane kovid infekcije lošiji, ne bi trebalo donositi negativan prognostički efekat i dodatno dizati tenziju, napominje gošća Jutarnjeg programa.

– Samo je potrebno uz visoke doze vitamina, o kojima pričamo već mesecima, i adekvatnu terapiju, ponoviti spermogram za dva i po, tri meseca, a potom na šest meseci – dodaje doktorka.

Zato sve dosadašnje studije imaju ograničen značaj jer još nema podataka da li su pacijenti i pre kovida imali loš spermogram ili je to efekat kovida. Takođe, ne zna se koliko će taj uticaj na spermatogenezu dugo trajati, što će moći da se sazna tek za godinu, do dve, naglašava doktorka.

– Ovoga trenutka samo znamo da kovid utiče u aktivnoj infekciji. Da smanjuje plodnost, kao i dva i po meseca posle infekcije. Posle tri do četiri meseca, kada se osoba potpuno izleči, ukoliko vodi zdrav život i primenjuje higijensko-dijetetski režim, može se očekivati da se potpuno regeneriše proces spermatogeneze.

Upravo iz tog razloga važno je vakcinom zaštititi i ovu populaciju, kako bi sačuvali svoju reproduktivno zdravlje.

Od samog početka pandemije postojala je neizvesnost kako će virus uticati na majku, razvoj trudnoće i same bebe. Kako naglašava prof. Mitrović Jovanović, to je pitanje sa kojim se od početka pandemije svakodnevno susreće.

Osnovni savet je, po danas važećim smernicama, da trudnice na vakcinaciju ne treba ni da pomišljaju. One žene koje planiraju trudnoću, trebalo bi da se vakcinišu, a da trudnoću odlože za tri do pet meseci posle primanja druge doze vakcine.

Prvi rezultati, na osnovu analiza podataka za oko 130 porodilja obolelih od kovida, pokazuju da se infekcija ne prenosi na dete tokom trudnoće i porođaja, ali da se rizik ne može potpuno isključiti.

Vertikalna transmisija infekcije sa majke na bebu tokom trudnoće nije dokazana. Bebe intrauterino nemaju receptore preko kojih koronavirus može da uđe u ćeliju. Zato su sve porodilje obolele od kovida rodile zdravu decu.

– Ali postoje situacije da su se deca inficirala u prvom i drugom mesecu života od nekih osoba koje su došle, recimo, da ih posete, jer se posle rođenja taj receptor prirodno pojavljuje u ćelijama – naglašava doktorka.

Kao ni za druge viruse, tako se još ne zna ni kakav će efekat po zdravlje ploda ostaviti kovid infekcija u prva tri meseca trudnoće i kako će uticati na proces embriogeneze.

– Za sada, iskustva su dobra i nije primećeno da postoji veći procenat kongenitalnih anomalija ili veći procenat spontanih pobačaja ili ranih gubitaka trudnoće, ali, naravno, vreme će pokazati – zaključuje sagovornica Ivane Milenković.

Evropsko udruženje za humanu reprodukciju je preporučilo sredinom marta 2020. godine da treba sačekati sa trudnoćom. U međuvremenu ove preporuke su promenjene i nastavljeni su postupci vantelesne oplodnje uz pridržavanje svih preporučenih mera zaštite.