Na mail redakcije, odmah nakon objavljivanja prvih rezultata izbora, dobili smo otvoreno pismo ogorčene mame dvoje male dece. Tekst mame Tijana Stanojević prenosimo u celosti
Poštovana redakcijo,
Obraćam Vam se otvorenim pismom baš u 22:45h, pravo iz svog kreveta gde polako pokušavam da utonem u san pored moja dva anđela, koji spokojno spavaju još od ranih večernjih sati. Pratim portal jos od svoje prve trudnoće.
Foto: Freepik
Naime, telefon sam danas skoro pa i isključila, televizor nisam dala da se pomeri sa kanala crtaća za moje najlepše duše.
Zašto? Pa, zaslužuju da uživaju u njima dok mogu. A i iskreno bolje nego da gledamo kako se partije međusobno raspravljaju o izlaznosti i pobedi. Hm… Nije me to zanimalo, ali ne mogu a da ne puknem od ogorčenosti dok slušam komšiju koji skače po stanu ispod i to uz pojačan zvuk televizora na kojem gospodin Aleksandar Vučić ponovo iznosi svoju “super” teoriju “velike i moćne Srbije”. Jednostavno ne mogu a da ne reagujem.
Ovako, majka sam dva prelepa anđela, ćerkice od dve godine i sina od nepunih pet meseci.
Zaposlena majka u privatnoj firmi na porodiljskom odsustvu. Ali… I danas i sutra i sledeće nedelje, otići ću na posao.. Ali ne u firmu.. Na njivu… Zašto? Reći ću ti, baš tebi gospodine Aleksandre Vučiću. Jer sam majka kojoj si dao naknadu zarade od 12.000 dinara da ostane kod kuće sa dvoje male dece. Jer sam supruga kojoj je glavni oslonac u životu ostao bez dva posla onog momenta kada si proglasio vanredno stanje, te smo ostali da živimo sa mesečnim primanjem jedne porodilje.
Jer sam podstanar sa svojom porodicom i stanodavca ne zanima ni da li imaš ni da li nemaš, on trazi svoje. Jer sam vlasnik juga ’98 godište kojeg sam uspela kupiti zahvaljujuci divnom suprugu i još boljem ocu koji se odrekao šest meseci prisustva prošlog leta u životu tada jednogodišnje ćerke i moje druge trudnoće. U tog juga uložili smo i srce i dušu, a nekad i poslednji dinar da bi naa deca bila sigurna.
Jer mi na frižideru stoji abnormalni račun za struju koji su tvoji ljudi ispostavili za 2 meseca bas onda kada si uveo vanredno stanje, a da me podseti da cemo i suprug i ja mesecima da radimo kako bismo isplatili taj isti račun. Ako se pitaš odakle toliki račun?! Odgovor je: Ne znam. Ali deca ne smeju biti u hladnom, novorođenče ne sme doci u hladno.
Jer umesto da uživam sa svojom tek rođenom bebom kod kuće, ja istu ostavljam kod babe i dede, nekad tetke ili koga stignem, jer dadilju da plaćam nemam. A i kad već mora da se odvoji od mene, neka bar ide kod nekoga svog.
Zato ne zamerite gospodine Aleksandre Vučicu što danas nisam glasala. Ali ipak za kraj ću ti čestitati pobedu. Jer si i meni i mojoj porodici samo dao vetar u leđa da se borimo dalje dok nam deca malo ne stasaju pa da ti prepustimo tvoju veliku Srbiju i pođemo putem boljeg života negde gde ćemo i imati uslove koje zaslužuju naše najveće sreće u životu, oni čiji smo dolazak oba puta neizmerno želeli i čekali.
I za kraj, poštovana redakcijo, ne zamerite na brutalnoj i surovoj istini, ali neka iznese gospodin predsednik, ako ima imalo smelosti, koliko je glasova dobio od trudnica i nas porodilja. Mislim da mu procenat nije veliki.
Verujem da ovakva pisma često dobijate, ali eto želela sam da podelim sa vama moju priču.
Srdačno vas pozdravlja ogorčena čitateljka. Srećan vam dalji rad želim od srca.
Tijana Stanojević
Komentari (0)