Mnoge buduće majke već u trudnoći se susreću s različitim savetima. Svaki roditelj, prijateljica, baka, rođaka, spremno čekaju da udele savet kojim žele da pomognu, a to zapravo može dodatno zbuniti.
Milenijalci se sve kasnije odlučuju da imaju decu, a jedna od njih je i ekonomistkinja Emili Oster. Kad je prvi put ostala trudna, želela je savete potkrepljene dokazima, i zbog toga je napisala knjigu prepunu takvih saveta.
Ali, nakon što je rodila, suočila se s potpuno drugačijim problemima. Ponovo je, kaže, dobila mnogo dezinformacija.
”Imala sam osećaj da sam stalno umorna i da svi viču na mene. Da svaku odluku moram doneti odmah, a nisam imala pojma kako, niti sam imala vremena da analiziram moguće izbore”, izjavila je.
To ju je dovelo do druge knjige u kojoj se bavi svim što roditelje čeka na samom počeku – od dojenja i uvođenja rutine spavanja, do povratka na posao i odabira vrtića.
Za portal InStyle nabrojala je najveće mitove i pojasnila zašto novopečene majke treba da prestanu da brinu zbog njih.
1. Dojenje je najbolje, bez obzira na sve
Oster smatra da je majčino mleko najbolja hrana za bebu, ali jednako tako tvrdi da je ponekad vrlo zahtevno i teško, a žene kojima ne uspeva posramljuju zbog korišćenja adaptiranog mleka.
.jpg)
Foto: Shutterstock
”Takvo iskustvo može biti vrlo stresno. Dojenje ima određene prednosti, ali ako nekome ne polazi za rukom, ne pomažete mu ismejavanjem”, kaže.
Tvrdi da se dojenje povezuje s višim koeficijentom inteligencije deteta, manjim rizikom od raka, dijabetesa i gojaznosti u djetinjstvu, a smatra se i prirodnom kontracepcijom, te učinkovitim načinom mršavljenja nakon trudnoće. No, ni za šta od navedenog ne postoji dovoljno dokaza.
”Dojene bebe dokazano imaju jedino manje alergijskih reakcija, gastrointestinalnih infekcija i upala uha u ranim danima. Dokazi upućuju i na to da su majke koje doje ili su dojile decu dokazano izložene manjem riziku od razvoja raka dojke”, dodala je Oster.
2. Ako bebu učite samouspavljivanju, loš ste roditelj
”Spava li dete preko noći?” jedno je od pitanja s kojim se najčešće susreću novopečeni roditelji. Brojne knjige posvećene su uspavljivanju beba, a neke od opisanih metoda su i puštanje deteta da plače kako bi naučilo da se samo umiri.
”Taj proces iscrpljuje roditelje i ne treba im davati dodatni osećaj krivice i govoriti da će ih dete mrzeti jer ga napuštaju. Utvrdila sam da trening spavanja vodi boljem snu za decu i odrasle. Ljudi imaju tendenciju da spominju da su njihova deca srećnija i odmornija nakon treninga spavanja, a vidimo i pozitivan učinak na depresiju kod majki i zadovoljstvo u braku”, tvrdi i dodaje da ne postoje dokazi da su takva deca manje vezana za roditelje.
”Ako to nije metoda za vas, to je potpuno razumljivo.”
3. Mama i beba u prvoj godini moraju spavati u istoj sobi
Preporuka Američke akademije pedijatara je da bebe spavaju u istoj sobi s roditeljima prvih šest meseci do godinu dana. Ta preporuka proizlazi iz istraživanja o smanjenju rizika od sindroma iznenadne dojenačke smrti (SIDS). No, prema Oster, “nakon tri ili četiri meseca, rizik od SIDS-a je izuzetno nizak”, a istraživanje pokazuje da bebe koje nauče da spavaju same u sobi “bolje spavaju u dobi od četiri meseca, devet meseci i dve i po godine”.
.jpg)
Foto: Shutterstock
”Kad je u pitanju zajedničko spavanje u istom krevetu, postoje umereni dokazi da je deljenje kreveta rizično, posebno ako vi ili vaš partner pušite ili pijete alkohol. Takođe se ne preporučuje zajedničko spavanje za nedonoščad ili bebe s malom porođajnom težinom”, upozorila je.
4. Dete će naučiti da čita i piše uz crtaće
Uprkos njihovoj popularnosti, istraživanja ne pokazuju uticaj ove metode na kognitivne sposobnosti beba u dobi od devet do 18 meseci.
“Nemamo dobrih dokaza koji bi sugerisali da to deluje. U osnovi, vaše dete ne može da nauči reči gledajući crtaće, već od vas”, kaže Oster.
5. Mame koje rade su slabije povezane s decom
Studije su pokazale da postoje koristi za vezu između roditelja i bebe ako mama ili tata koriste roditeljski dopust, ali deca koja kasnije pohađaju vrtić nisu manje vezana za roditelje, ističe Oster.
”Mislim da roditelji treba da se usredsrede na to šta oni sami žele i kako će to uticati na njihov kućni budžet. Kada je reč o odabiru vrtića, usredsredite se na kvalitet interakcije između dece i roditelja, a ne na sprave i igračke. Čini se da se više vremena koje deca provedu u vrtiću povezuje s nešto boljim kognitivnim ishodima i malo lošijim rezultatima ponašanja za decu, kao i s više prehlada, ali i većim imunitetom. Pozitivni učinci vrtića su čak i veći za stariju decu”, zaključila je.
Izvor: Index.hr
Komentari (0)