Ovo su pogrešni stavovi o jedincima

Svako dete ima strane svoje ličnosti na kojima roditelji treba da rade, piše Hufington Post. Psiholog Suzan Njuman, autorka knjige o zadacima roditelja s jednim detetom, tvrdi da oduvek postoje mitovi o vaspitanju deteta jedinca – od razmaženosti, usamljenosti pa do agresivnosti ili asocijalnosti. Njenu teoriju o mitovima i stereotipima vezanim za vaspitanje dece potvrđuju mnoga istraživanja koja kažu de se deca jedinci ne razlikuju u ponašanju od svojih vršnjaka te sve zavisi od vaspitanja roditelja.

Nijedno dete ili više njih ne može biti zahtevno prema svojim roditeljima ako oni to ne dozvoljavaju. Dakle, stvar je u tome kako se roditelji postave prema deci i kakve vaspitne metode koriste pa makar imaju samo jedno dete.

Neki smatraju da deca jedinci ne znaju da komuniciraju sa vršnjacima, posebno ako ne idu u vrtić, jer se druže samo s odraslim ljudima. Deca jedinci razvijaju svoje socijalne veštine jednako kao i druga deca koja imaju braću i sestre, jer se druže sa drugom decom u parku, u domovima prijatelja njihovih roditelja ili u nekim drugim prilikama. Samo zato što su jedinci ne znači da su izolovani od ostatka sveta.

Deca jedinci šefuju celom svetu, od roditelja do prijatelja u školi? Pa ko im je to dozvolio? Jednako kao i razmaženost ili zahtevnost, mini-šefovi postoje i u višečlanim porodicama pa naređuju braći, sestrama i ostalim članovima porodice. Jedina deca u porodici vole biti u društvu ostale dece baš zato što nemaju braću i sestre pa će se možda ponekad potruditi i više od od ostalih da učestvuju u igri i budu prihvaćena.

Tvrdnja da je jedino dete u porodici usamljeno ili nesrećno jer nema braću i sestre guranje je nosa u tuđe stvari. Ne znate tačan razlog zašto neki par ima samo jedno dete pa nije lepo osuđivati iz daljine i to deliti sa ostalima. Pa čak i da par ima sve uslove za lagodan život i petoro dece, ko ima pravo govoriti im da je jedno dete premalo?