Ako vas deca ne slušaju možda bi trebalo da promenite pristup. Naučite šta to nikako ne treba da govorite deci i na koji način da razgovarate s njima da bi vas zaista slušala.
Sigurni smo da se i vama desilo da vas je dete u trenutku gomile posla koje ste pokušali obaviti „gnjavilo” sa milion pitanja i zahteva, pa ste na rubu živaca povisili ton i rekli detetu da vas ostavi na miru. Svi mi grešimo, pa kažemo detetu stvari koje ne mislimo, ali oni to ne shvataju, njih naše nepromišljene reči zabole i zato naučite koje su to fraze koje nikako ne bi trebalo da govorite svome detetu.
„Ostavi me na miru!”
Roditelji koji ne žude za povremenim odmorom od svega su sveci ili ljudi koji su potpuno zaboravili da je baterije potrebno napuniti da bismo normalno funkcionisali. Problem nastaje kad nam u naviku pređe da detetu govorimo „imam posla”, „ne smetaj mi”. Deca te reči doživljavaju na način da nema svrhe razgovarati s vama, jer ih uvek „otkantate”. Ako se od malih nogu ovako postavite prema detetu velika je mogućnost da neće deliti s vama stvari kad poraste.
.jpg)
Od sasvim malih nogu deca treba da vide da roditelji uzimaju vreme za sebe, opuštaju se, pune baterije. Bilo da ostavite dete supružniku dok vi odete na kafu sa drugaricom, napravite kupku ili da jednostavno postavite dete ispred televizora da gleda crtiće dok vi pročitate nekoliko strana knjige, nije važno. Važno je da vi u tom trenutku radite nešto što vam pričinjava zadovoljstvo. Ukoliko se rasteretite i posvetite sebi, posvetićete se i detetu.
Ako ste baš preokupirani recite detetu da treba nešto da završite, da bude strpljivo, a nakon toga idete u park.
Etiketiranje…
”Nespretan si, bezobrazan, neuredan…” mala deca poveruju u sve što čuju iz vaših usta bez ikakve sumnje i zato pripazite sa etiketiranjem, jer to negativno može uticati na razvoj detetovog samopouzdanja. Čak i one pozitivne etikete poput „pametan” ili „skroman” detetu nameću nepravedan pritisak.
O uvredama da ne govorimo. Hvalite ili kudite detetov konkretan postupak, na taj način ćete izbeći etiketiranje.
„Ne plači”
Ovo je na Balkanu čulo gotovo svako drugo dete, posebno muško, a potpuno je pogrešno. Varijacije na temu „ne budi tužan” ili „ ne budi beba” su takođe pogrešne. Deca plaču onda kad su tužna i kad ne mogu svoje osećaje iskazati rečima. Normalno je da vi želite zaštititi svoje dete od ružnih osećanja, ali izgovaranjem ovih fraza nećete napraviti bolje detetu, samo ćete poslati poruku kako nije u redu da se oseća tako kako se oseća. Oraspoložite vaše dete na druge načine, zaigrajte ga, podstaknite ga da nauči imenovati emocije koje oseća.
.jpg)
Ne poredite decu
Sasvim je normalno da roditelji porede decu, porede razvojni put i veštine koje savladavaju, ali ako to već radite nemojte da vas deca čuju, jer mogu pomisliti da želite da su drugačiji.
„Ti možeš puno bolje”
Za početak, dete možda zaista ne može bolje, učenje je proces koji podrazumeva greške. Čak i ako neke greške ponavlja svaki dan ovakvi komentari nisu produktivni niti motivišu. Isto tako izbegavajte fraze „ne mogu verovati da si to uradio” ili „vreme je da naučiš”. Detetu skrenite pažnju da nešto nije uradilo kako treba račima „voleo bih da si to uradio malko drugačije, ali drugi put će biti bolje”.
„Prestani ili ću ti dati pravi razlog za plakanje”
Pretnje su obično rezultat roditeljske frustracije i nemoći. Često posežemo za pretnjama „uradi to još jednom i istućiću te”, „uradi ovo, ili…”. Problem je što ako te pretnje ne ostvarujemo one apsolutno gube svoju moć. Fizičko kažnjavanje se pokazalo mnogo manje efektivnim od konstruktivne taktike kao što su micanje deteta od predmeta koji ne sme da dira ili odlaska u ćošak.
”Videćeš kad tata dođe kući”
Ovo je verovatno roditeljski kliše i malo nas ga nikad nije upotrebilo. Da bi vaše vaspitne metode bile efektne treba da rešite situaciju odmah, sami. Ako odgađamo kaznu dete neće moći da nađe poveznicu između posledice i dela. Dok drugi roditelj dođe kući vrlo je verovatno da će dete zaboraviti šta je loše uradio. S druge strane iščekivanje kazne može biti puno gore od same kazne. Prebacivanjem odgovornosti, takođe, sami potkopavate svoj autoritet, a to nikako ne želite.
„Požuri!”
Mi bismo zaista voleli naći roditelja koji u današnje vreme, kada su nam rasporedi pretrpani, nikada nije požurivao svoje dete. Ko još nije povisio ton kad dete nije moglo pronaći cipele ili stvari za školu dok vi kasnite na posao? Obratite pažnju na ton kada požurujete dete i na to koliko često mu to govorite.
Ako svakodnevno galamite dok „stojite u slovu F” i cupkate nogama, sve su prilike da ćete u detetu proizvesti osećaj krivice zato što zbog njega kasnite na posao, a to sigurno ne želite.
Komentari (0)