Ovaj predmet u danskim školama preko je potreban i našoj deci

Većina školskih sistema se prvenstveno, ako ne i u potpunosti, fokusira samo na akademske predmete, kao što su matematika, jezik i nauke. Oni izostavljaju neke od najvažnijih lekcija koje bi mlada osoba trebalo da nauči: ljubaznost, empatija, solidarnost. Danci su se dosetili kako da prevaziđu ovu „rupu” u obrazovanju.

Od 1993. godine, deca u Danskoj uče o empatiji od malih nogu u školi, što je možda jedan od razloga zbog kojih je Danska jedna od najsrećnijih nacija sveta.

Deca u danskom školskom sistemu već u predškolskom uzrastu učestvuju u obaveznom nacionalnom programu pod nazivom „Korak po korak”. Deci se prikazuju slike lica koja ispoljavaju različita osećanja: tugu, strah, bes, frustraciju, sreću.

Program podrazumeva da učenici razgovaraju o slikama lica i opišu šta osoba na njima oseća. Ova aktivnost ih uči da iskažu svoja i tuđa osećanja, kao i empatiju, rešavanje problema, samokontrolu i čitanje izraza lica.

Osnovna ideja programa je da deca ne osuđuju emocije koje vide; umesto toga, oni jednostavno prepoznaju i poštuju ta osećanja.

Drugi popularni školski program pod nazivom „CAT-kit” ima za cilj poboljšanje emocionalne svesti i empatije. CAT-kit decu uči da artikulišu iskustva, misli, osećanja i čula, korišćenjem slikovnih kartica lica i tela.

Postoji i program „Moj krug”, pri kom deca privlače svoje prijatelje, članove porodice, profesionalce i strance u različite delove kruga u okviru vežbe učenja da bolje razumeju druge.

Danska fondacija „Mari” takođe je doprinela učenju empatije u školama. To je program protiv maltretiranja, koji se sprovodi u čitavoj zemlji, a podstiče decu od 3 do 8 godina da govore o maltretiranju i zadirkivanju i nauče da više brinu jedni o drugima. Program je dao pozitivne rezultate, a više od 98 odsto nastavnika kaže da bi to preporučili drugim institucijama.

Danske škole takođe imaju suptilnije metode, tako što spajaju decu različitih veština i slabosti. Učenici s dobrim ocenama uče zajedno sa onima koji nisu tako uspešni, dok se sramežljiva deca uparuju sa glasnijom. Time škole žele da pokažu učenicima da svi imaju pozitivne kvalitete i podstiču ih da se međusobno podržavaju.