Nepisano pravilo kad je reč o životu žene glasi: školovanje, dobijanje posla, udaja, dete. Sve one koje se nisu držale redosleda ili su već u “godinama”, a nisu ispunile neku od ovih stavki, treba da pripreme odbranu. Najspremnije moraju biti dame koje gaze četvrtu deceniju, a još ne menjaju pelene.
“Preki sud” sastavljen od uže i šire rodbine, komšiluka, a nekad i poznanika, traži odgovor na pitanje: Šta čekaš?
Jedino zadovoljavajuće objašnjenje su zdravstveni razlozi koji će kod sudija izazvati sažaljenje. Ali, ako se “optužena” usudi da kaže da ne želi dete, sud ima spreman arsenal komentara. Počinju sa onim “Još nisi našla pravog, predomislićeš se kad se zaljubiš”, nastavljaju se apelom na emocije “Ostavićeš roditelje bez unuka” i završavaju se osudom “Sebična si” i “Nikad nećeš biti kompletna žena ako ne rodiš”.
Sa svim ovim su se suočile Milica L. (40), Tamara P. (38) i Katarina Ž. (43) koje su odlučile da nemaju decu. Njihovi motivi su različiti – od nedostatka pravog partnera, do nepostojanja materinskog instinkta. Rezultat je, ipak, isti – osuda, nekad tiha, nekad glasna.
Svako ima pravo na izbor
I pored toga što je nizak natalitet postao odlika ne samo Srbije, već i cele Evrope, postavlja se pitanje zbog čega neke žene danas ne žele da postanu majke? Kritičari koji ovakvu odluku ne odobravaju, uglavnom smatraju da je za nju najviše odgovoran “moderan sistem vrednosti”, gde se pojedincu kao mantra nameće individualizam i udobniji život.
Nedavno je pravu buru izazavao podatak da u Beogradu skoro polovina tridestoogodišnjakinja nema dete. Kad je reč o Srbiji, svaka treća žena starosti između 30 i 35 godina nije postala majka, što je više u odnosu na pre deceniju kad je to bila svaka peta. Ipak, stručnjaci veruju da će većina ovih žena ipak roditi naslednika, jer sva istraživanja govore da se roditeljstvo u našoj zemlji visoko vrednuje na skali životnih prioriteta.
Prevodilac Milica L. nikad nije želela decu. Kako kaže, lična sloboda joj je veoma važna, bilo da je reč o naizgled banalnim stvarima poput odlaska u krevet kad hoće, pa do toga da ne mora da se odrekne svojih ideala i da prihvati posao koji ne želi jer malo ljudsko biće zavisi od nje.
“Da se ja pitam, osnovala bih komisiju koja bi procenjivala podobnost za roditeljstvo. Kad se prijavimo za posao, prolazimo kroz nekoliko krugova selekcije, a roditeljstvu, koje je najodgovorniji posao na svetu, pristupamo olako. I ne, nema to veze sa mojim roditeljima, imala sam vrlo lepo detinjstvo. Ali, pogledala sam se u ogledalo i priznala da bih bila loša majka. Upropastila bih i svoj i detetov život nagomilanim frustracijama i nezadovoljstvom jer bih morala da se odreknem svojih želja i potreba”, iskrena je Milica.
Zbog ovakve odluke često su primorane da se pravdaju
S druge strane, pravnica Tamara P. priznaje da odluka da ne rodi nije bila nimalo laka. Iako decu nikada nije istinski poželela, “lomila” se u periodu kad su njene drugarice počele da rađaju, a zabrinuti pogledi i pitanja roditelja postali sve učestaliji.
“Srećom, moj partner je već imao dete iz prvog braka, pa nije insistirao. Posle svega, drago mi je što nisam poklekla društvenom pritisku, jer je to pogrešan motiv za rađanje. Volim svoj život. I uživam da se poigram sa sestrinom ćerkom, ali dva sata dnevno je moj maksimum”, kaže Tamara.
Komentari (0)