Odgovor je vrlo važan, jer mnoge mame i tate na svoju ruku mališanima daju antibiotike, smatrajući da je doktor propustio da ih prepiše.
Stručnjaci naglašavaju da se 80 odsto antibiotika propisuje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kada se radi o bakterijskoj infekciji ili o mešovitoj, virusno-bakterijskoj. Po pravilu, mogu da se dobiju tek posle antibiograma, testa koji ukazuje koji antibiotik deluje na određene bakterije. Kod virusnih infekcija, ovi lekovi se ne preporučuju, a ukoliko se daju često, izazivaju suprotan efekat, bakterije postaju otporne na njih i kasnije nemaju pravo dejstvo.
Uprkos upozorenjima stručnjaka, kod nas i u svetu propisuju se u 50 do 60 odsto slučajeva, uglavnom odraslim pacijentima, najčešće kod virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Retko se pre toga radi antibiogram test, tako da je rasprostranjena zloupotreba ovih lekova.
Kada je reč o najmlađima, lekari tvrde da su savesni u propisivanju terapije antibioticima. Daju ih samo onda kada postoji jasna klinička slika, na primer u slučaju pneumonije (zapaljenja pluća). Stručnjaci upozoravaju da je najopasnije samolečenje, odnosno uzimanje antibiotika koji su ostali od prethodnih terapija u kućnoj apoteci, iako se iz predostrožnosti ovi lekovi kod nas izdaju isključivo na lekarski recept.
Šta je zabranjeno?
Najmlađima do 12 godina nipošto se ne preporučuju tetraciklini, koji izazivaju promenu boje zuba. Hinoloni su rezervisani za teže infekcije i takođe se ne daju mlađima od 18 godina, jer se talože u hrskavici. Eritromicin može da se nađe na listi recepata za decu, ali ne duže od sedam dana, jer se taloži u žuči.
Komentari (0)