"Koka-kola", so i gotova jela ne uživaju ugled najzdravijih namirnica, pa ipak imaju i svoje dobre strane. "Bild.de" i internet portal www.eatsmarter.de odgovaraju na pitanja u vezi sa zdravom ishranom.
Da li treba izbegavati so?
Čovek dnevno unese u organizam oko deset grama soli, dvostruko više nego što stručnjaci preporučuju. So unosimo sa hlebom, gotovim jelima, suhomesnatim proizvodima i sirom. Ipak, treba imati na umu da preterano izbegavanje soli podjednako šteti zdravlju kao i njegovo preterano konzumiranje.
Pošto stručnjaci već godinama upozoravaju na opasnost od viška soli, sve je više onih koji je nemaju dovoljno u organizmu. Kuhinjska so nam je neophodna jer je reč o jedinjenju dva minerala, natrijuma i hlora. So reguliše odnos baza i kiselina u organizmu, osnovni je sastojak želudačnih sokova, vezuje vodu u organizmu i time sprečava zgušnjavanje krvi.
Koliko je štetna "koka-kola"?
Iako "koka-kola" ne sadrži štetne sastojke, ne treba preterivati u njenom konzumiranju. Razlog: "koka-kola" i slična pića mogu da naškode zubima. Ovi napici imaju nisku pH vrednost, što znači da su kiseli, a to prikriva visok sadržaj šećera (10-12 odsto). Prema tome, jedan litar "koka-kole" sadrži 100-120 grama šećera, dvostruko više nego što bi trebalo da unesemo.
Da li su gotova jela štetna?
Gotova jela nisu nezdrava jer bi u protivnom već odavno bila povučena iz prodaje. Naprotiv, ovi proizvodi sadrže manje štetnih materija nego neobrađene namirnice. Jedini problem je u tome što su na ambalaži obično navedeni svi sastojci, ali nema preciznih podataka o njihovoj količini.
Može li neadekvatna ishrana da se dopuni vitaminskim tabletama?
Ne. Da bi bio zdrav, organizmu je potrebno oko 40 različitih hranljivih materija. Vitaminske pilule to ne mogu da nadoknade zato što se uglavnom vrlo brzo izbacuju iz organizma. Ukoliko ove supstance u organizam dospeju prirodnim putem, on može da ih deponuje i zato je zdrava ishrana toliko važna.
Da li je meso štetno?
Preterano konzumiranje mesa nije zdravo, ali se sigurno nećete razboleti ako s vremena na vreme pojedete parče pečenja, šniclu ili biftek. Istraživanja, međutim, pokazuju da ljubitelji mesa češće obolevaju od visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, viška kilograma i raka nego vegetarijanci i ljudi koji jedu samo ribu i živinsko meso. Meso je korisno zato što je bogato vitaminom B1 i mineralnim materijama od životnog značaju kao što su gvožđe, selen i cink. Osim toga, sadrži veliku količinu visokokvalitetnih belančevina koje omogućavaju da se zasitimo.
Zašto su žitarice zdrave?
Pšenica, pirinač, raž i sl. predupređuju mnoge bolesti. Integralne žitarice sprečavaju višak kilograma i dijabetes jer se vlaknaste materije šire, puneći želudac i smanjujući apetit. Osim toga, ublažavaju gastrointestinalne tegobe i obezbeđuju zaštitu od karijesa i paradentoze, pošto se prilikom žvakanja žitarica luči velika količina pljuvačke.
Koliko kafe smemo da popijemo?
Kafa i čaj ne sadrže kalorije i čak blago smanjuju apetit. Čaj je bogat mineralnom materijom fluorom, a kafa je jedan od najvažnijih izvora nijacina, vitamina iz grupe B. Ne može da se kaže posle koliko šoljica kafe ili čaja ovi napici postaju štetni. Ako se kao kriterijum uzme sadržaj kofeina, dozvoljeno je više od 70 šoljica kafe dnevno i čak dvostruko više šoljica čaja.
Kako da budete što efikasniji na poslu?
Da biste bili maksimalno efikasni na poslu, do podneva bi pre svega trebalo da unosite ugljene hidrate jer oni daju energiju mozgu i nervnim ćelijama. Najbolje namirnice su voće, hleb, pecivo od integralnih žitarica i musli. Teška i masna jela opterećuju kardiovaskularni sistem, a posledice su: smanjeno snabdevanje mozga krvlju, umor i slaba koncentracija.
Koje je meso najzdravije?
Čak i kada je najboljeg kvaliteta, meso treba konzumirati u umerenim količinama. Najposnija je piletina. Pileći batak sadrži samo dva odsto masti, a ćureća šnicla tri odsto. Ćureće meso sadrži i većinu nezasićenih masnih kiselina.
Da li hamburger, pomfrit i sl. sadrže hranljive materije?
Naravno. Oni ni u kom slučaju nisu potpuno beskorisni za organizam. Činjenica je, međutim, da brza hrana sadrži mnogo supstanci koje nisu zdrave, na primer masti, so i šećer. Savet: ako ne možete da se odreknete pomfrita, kupite onaj koji se peče u rerni jer on sadrži samo tri do šest odsto masti.
Komentari (0)