Četvoro mališana koji su se pet nedelja u bolnici u Pekingu lečili od retke i teške Batenove bolesti vratilo se u Srbiju. Tretmani su dosta pomogli, pa se Zoja (5) opet smeje, Aleksa (7) čvršće drži glavu, Strahinja (5) je povratio apetit, a Luka (8), kod kojeg je bolest najviše uznapredovala, sada nema napade.
Deca su sa roditeljima u Kinu otputovala 11. aprila, zahvaljujući humanim ljudima koji su sakupili više od 100.000 evra, koliko im je i potrebno za lečenje na svakih šest meseci. Za vreme boravka u Pekingu svako dete je imalo po četiri operacije ubrizgavanja matičnih ćelija, a već posle prvih tretmana bili su vidljivi znaci poboljšanja. Bojana Mirosavljević, majka male Zoje, kaže za Press da je ceo svet postao njen kada ju je čula kako se smeje.
Strahinja zagrlio brata
– Zojin smeh nisam čula godinu dana i sada kada se najzad smeje, ceo svet je moj. Osim toga, ona može i sama da sedi – kaže Bojana.
Ona ističe da su sva deca doživela jako velike napretke:
– Kao najmlađi, Strahinja ima najbolje rezultate. Ali, u principu, sva deca imaju više snage, mnogo više razumeju, bolje sede.
Strahinja je, kaže njegova mama Zorica Pejović, povratio apetit i počeo da radi sve one stvari koje je zbog bolesti zaboravio.
– Sedeli smo u sobi kada mu je moj suprug rekao: „Ajde, Strahinja, ujedi me!”, a on je, verovali ili ne, otvorio usta i krenuo da ujede tatu za koleno. Po povratku u Vrbas prepoznao je babu i dedu, srednjeg brata je zagrlio u autu, a i praznu flašu od „koka-kole” je prislonio na usta kao da pije… Sve to su za nekog sitnice, a za nas mnogo velike stvari – priča nam Zorica, i dodaje da prave pomake očekuju posle dva do tri meseca, kako to obično i biva posle terapije.
Da je boravak u bolnici „Tiantan Puhua” i te kako pomogao ovim mališanima potvrđuje i mali Luka Đurić, koji više nema po nekoliko napada dnevno. Njegova mama Maja podseća da je bolest kod njega, kao najstarijeg deteta od svih obolelih, najviše napredovala.
– Dosta smo izgubili u čekanju. Nismo znali za lečenje u Kini, a onda kada smo čuli, trebalo je pokrenuti akciju pošto je to sve jako skupo. Sada je dobro. Nema napade, stabilan je i miran – rekla je Maja za naš list.
Mali Aleksa je takođe stabilniji, bistriji, a počeo je i da guta tečnost.
– Sad je već drugačiji. Veseliji je, čvršće drži glavu… – rekla je Aleksina mama Jelena.
S obzirom na to da je Press redovno pisao o ovoj deci i pokrenuo akciju prikupljanja novca za njihovo lečenje, porodice obolelih redovno su nam se javljale iz Kine i obaveštavale o naprecima mališana. Zahvaljujući Aleksinom tati znali smo da se deci matične ćelije ubrizgavaju svakog četvrtka, kao i da su svakim danom, osim nedelje, imala masažu, fizioterapiju i takozvanu okupacionu terapiju. Svakodnevno su primali i koktel lekove.
– Kada smo stigli u Kinu, trebalo nam je vremena da se naviknemo na vremensku razlike. Svi smo bili u bolnici, u kojoj je svaka porodica imala svoju sobu sa kupatilom i mini kuhinjom, tako da smo sami kuvali – objasnio nam je Aleksin tata Stevan Čović.
Račun za pomoć
Zoja (5), Aleksa (7), Luka (8) i Strahinja (5), zbog prirode svoje bolesti, u Kinu će morati ponovo 17. oktobra. Svi koji žele da im pomognu u njihovoj borbi za život to mogu učiniti uplatom novca u EFG banci na žiro-račun 250-2010000045760-16 ako se uplata vrši u dinarima, ili na 250-2010000075970-81 ako je u evrima.
Komentari (0)