Oblici starateljstva

Ukoliko dođe razvoda braka, uvek se nameće pitanje kome će pripasti starateljstvo nad detetom ili decom. Zbog ovog pitanja, brakorazvodna parnica može da se oduži, a u  priču se uključuje Centar za socijani rad. Zato Porodični zakon nudi najbolje rešenje za dete – zajedničko starateljstvo.  Zajedničko starateljstvo u našoj zemlji u odnosu na naš mentalitet  je poprilično zahtevan model za roditelje. U praksi bi to značilo, da bi vi i bivši suprug  trebalo da se ponašate kao da ste i dalje u braku, ali da prihvatite nove partnere i sve ostalo vezano za nekadašnjeg partnera, a sve u interesu  vašeg deteta.  

Sastavni deo sporazuma o zajedničkom izvršavanju roditeljskog prava jeste gde će živeti dete, odnosno koje će mu biti mesto prebivališta. U Zakonu je jesano definisano da se mora znati adresa prebivališta deteta, a tu nema mesta proizvoljnom tumačenju. Ne možete da se dogovorite  - “dete će malo da živi kod tebe, a malo kod mene”.  Dete živi samo sa jednim od vas dvoje, a dinamika viđanja roditelja sa kojim ne živi je određena dogovorom i podelom obaveza. U psihološkom smislu, za dete je izuzetno važno da zna gde mu je dom. 

Model zajedničkog starateljstva je najpogodniji za dete ukoliko je roditeljsko funkcionisanje  usklađeno i očuvano. Ukoliko imate konflikte i i dalje ste opterećeni problemima koji su uslovili razvod braka, najbolje bi bilo da sačekate na model zajedničkog starateljstva.  Ovaj koncept podrazumeva u potpunosti očuvanu i kvalitetnu komunikaciju među roditeljima, zajedničke usklađene i funkcionalne vaspitne obrasce.  Na ovaj način dete će dobiti poruku da je i dalje jednako voljeno od oba roditelja, a dete neće imati traumatičan osećaj gubitka zbog razdvajanja oca i majke. 

Zajedničko starateljstvo dolazi u obzir ako imate dogovor, međusobno poštovanje, uvažavanje, kulturno ophođenje i dobri komunikaciju.  U praksi se ipak pokazalo, da su svi ovi uslovi pomalo apstraktni. Razvod jsam po sebi velika promena, a na koji način će se prevazići, zavisiće od mnogo faktora. Istraživanja pokazuju da su se deca čiji su roditelji okončali brak bez svađa i vređanja brže oporavljala u odnosu na decu koja su prisustvovala burnim i žestokim raspravama. Ukoliko su se roditelji neprestano svađali ili je atmosfera u kući  odisala besom, tugom, tučama ili alkoholizmom  - razvod  za dete može da predstavlja olakšanje.  

Iako ste razvedeni, bitno je da mu zajednički dajete ljubav i da ostajete dosledni pri svom vaspitanju. Dete nikada nemojte staviti u poziciju  da bira između vas dvoje. Razvod je prestanak braka, a ne prestanak roditeljstva. Stoga i ako ste razvedeni ili ste u u procesu razvoda bilo bi poželjno da zauzmete iste stavove oko vaspitanja. Dogovorite se oko pridližno istih navika, primera radi, kada se ide u krevet, koliko vremena dete može da provede ispred televizora ili za kompjuterom, koliko dnevno se uči, bez obzira na to da li spava kod vas ili kod drugog roditelja. 

Dete je u veoma nezavidnom položaju ukoliko nije adekvatno pripremljeno od strane oba roditelja, upoznato sa planovima roditelja u vezi njegove dalje organizacije života, i to na način koji je prilagođen njegovom uzrastu i zrelosti. Za dete je važno saznanje da su roditelji doneli odluku o razvodu i da ono nije krivo zbog toga što tata i mama neće živeti zajedno. S obzirom da je to situacija koja je za dete puna otvorenih pitanja, potrebno mu je da mu omogućite da postavlja postavlja pitanja, da iskaže svoja osećanja i strahove. Na neka pitanja, neće vam biti jednostavno i lako da date odgovore. Ipak, važno je da im ipak odgovorite i naravno da odgovori budu prilagođeni  uzrastu deteta i da odgovaraju realnosti. 

Ukoliko su ispunjeni svi navedi preduslovi, ako je to rešenje prihvatljivo i za vas i za partnera i ukoliko će ono da osigura emocionalnu stabilnost vašeg deteta , onda koncept zajedničkog starateljstva jeste preporuka kada dođe do razvoda braka. 

Sporazum o zajedničkom starateljstvu morate pismeno da se dogovorite s partnerom , koje su vam dužnosti I obaveze I koje stvari ćete obavljati zajedničk. Sastavni deo sporazuma o zajedničkom starateljstvu jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta. Znači, vaše dete ne može biti prijavljeno na dve adrese, već mora imati jedno mesto prebivališta. 

Samostalno izvršavanje roditeljskog prava znači da će zajedničko dete biti povereno jedom roditelju, pri čemu će se odrediti visina alimetacije od drugog roditelja i način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Roditelj koji nije dobio roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i i odlučuje o pitanjima bitnim za život deteta (zdravstveni problemi, obrazovanje, prebivalište). 

Ukoliko se niste sporazumno dogovorili, konačnu odluku o staratejstvu  donosi sud, uvažavajući mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad, kao organa starateljstva, a vodeći računa o najboljem interesu deteta. Ukoliko se ukaže potreba, stručni timovi iz Centra za socijani rad obavljaju posebne razgovore s decom, a na osnovu toga donose rešenje ko će dobiti starateljstvo. Neretko se dešava da psiholog ili pedagog obilaze mesto boravka majke ili oca kako bi utvrdili ko ima bolje uslove za život. 

Porodični zakon ima dve odredbe dete koje je navršio 15 godina i sposobno je za rasuđivanje može odlučivati sa kojim će roditeljem živeti i odlučivati o međusobnom održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. Dete koje je navršilo deset godina može slobodno da izrazi svoje mišljenje u sudskom sporu u kome se odlučuje o njegovim pravima. Želja deteta ne utvrđuje se uzimanjem formalne izjave, već sud utvrđuje mišljenje u saradnji sa psihologom ili stručnim timom Organa starateljstva.