Korišćenje društvenih medija, video igara i pametnih telefona kod dece i adolescenata je poraslo, a sve je učestalija zabrinutost zbog povezanosti vremena provedenog pred ekranom sa problemima mentalnog zdravlja. To je podstaklo zakonodavne mere, uključujući zabranu telefona u nekim školama.
Fokus je često na delu koji se odnosi na „vreme“.
Američka akademija za pedijatriju (AAP) savetuje za odojčad i malu decu predškolskog uzrasta da se ekran uopšte ne koristi, osim za video pozive, a za stariju decu je preporučena ograničena upotreba uz zajedničko gledanje sa odraslom osobom.
Međutim, nova studija objavljena u časopisu JAMA sugeriše da je manje reč o vremenu koje dete ili tinejdžer provede pred ekranima, a više o tome da li je korišćenje tehnologije postalo nešto što izaziva zavisnost.
— Oni koji su opisali osećaj zavisnosti od svojih uređaja bili su u znatno većem riziku od suicidalnih misli i ponašanja. Ta razlika je ključna. Pomaže nam da se fokusiramo na kvalitet i funkciju korišćenja, a ne na kvantitet — kaže Zisan Kan, dr med., psihijatar iz Mindpath Health, koji nije učestvovao u studiji.
Stručnjaci su analizirali studiju i dele savete kako roditelji mogu da zaštite decu od zavisnosti od ekrana.
Studija o zavisnosti od ekrana i mentalnom zdravlju
Istraživači u novoj JAMA studiji su pratili više od 4.200 adolescenata u SAD, prosečne starosti 10 godina, kako bi utvrdili vezu između adiktivne upotrebe ekrana i suicidalnog ponašanja ili ideacije, kao i drugih problema mentalnog zdravlja. Autori su pratili decu tokom perioda od četiri godine.
Oko jedne trećine je postalo zavisnije od društvenih medija do 14. godine. U međuvremenu, skoro četvrtina je pokazala porast znakova zavisnosti od mobilnih telefona. Više od 40% je pokazalo više simptoma zavisnosti od video igara. Zavisnička upotreba ekrana bila je povezana sa višim rizicima za mentalno zdravlje, uključujući anksioznost, depresiju i suicidalne misli ili ponašanja.
— Problem nije bio samo vreme pred ekranom — objašnjava dr psi. Ejmi Todej, psihološkinja sa privatnom praksom u Atlanti. — Naprotiv, dečije emocionalne reakcije i osećaj zavisnosti – osećaj nesposobnosti da prestanu, potreba za većom količinom da bi se osećali dobro, ili postajanje razdražljivim bez toga – bili su više povezani sa zavisnošću.
Međutim, studija ima određena ograničenja. dr psi. Joana Pal, licencirana klinička psihološkinja u Razvojnom centru za decu Stramski u bolnici u Long Biću, Kalifornija, ističe da nisu uključeni drugi problemi koji bi takođe mogli izazvati probleme mentalnog zdravlja kod dece, kao što su porodične i životne okolnosti, prethodni problemi mentalnog zdravlja ili kompulzivne tendencije van upotrebe ekrana.
Kontrolna studija koja bi uključila ove faktore bila bi korisna „da bi se utvrdilo da li deca sa specifičnim razvojnim profilima imaju veću verovatnoću da čine onih 30% ili 40% dece kod kojih je utvrđen eskalirajući nivo korišćenja društvenih medija, mobilnih uređaja ili video igara“, dodaje dr Pal.
Autori takođe ne pružaju sveobuhvatnu definiciju zavisnosti od vremena pred ekranom – nešto o čemu se još uvek debatuje, navodi de med. Džejms Šerer, zamenik glavnog medicinskog direktora i direktor medicine zavisnosti u klinici u Nju Džerziju.
Znakovi zavisnosti od ekrana
Ipak, zavisnost od ekrana je stvaran problem koji može negativno uticati na dete. Dr. Šerer navodi da postoje neki opšteprihvaćeni znakovi zavisnosti od tehnologije, uključujući:
- Provođenje mnogo vremena razmišljajući o korišćenju tehnologije ili planirajući je
- Osećaj potrebe za sve većom upotrebom tehnologije
- Korišćenje tehnologije za zaboravljanje problema
- Bez uspeha pokušavanje smanjenja korišćenja tehnologije
- Postajanje nemirnim ili uznemirenim kada tehnologija nije dostupna
- Korišćenje tehnologije u tolikoj meri da to ima negativan uticaj na školu ili posao
Iako zavisničko ponašanje može biti prediktivno za probleme mentalnog zdravlja, dr Pal i dalje poziva roditelje da budu svesni postavljanja vremenskih ograničenja. Povećano vreme može povećati šanse da dete ili tinejdžer razviju zavisnička ponašanja i probleme mentalnog zdravlja. Ona naglašava da su deca posebno ranjiva jer njihova sposobnost da cene odloženo zadovoljstvo i razviju izvršne funkcije, kao što su planiranje i organizovanje, još uvek nije u potpunosti razvijena.
— Baš kao i kod drugih vrsta zavisnosti, vreme pred ekranom je droga, a deca koja jure za uzbuđenjem ili begom koji ekran nudi, na kraju doživljavaju probleme mentalnog zdravlja poput anksioznosti, depresije, opsesija, lošeg upravljanja besom i suicidalne ideacije — kaže dr Pal.
Kako pomoći u prevenciji zavisnosti od ekrana kod dece
Iako su ekrani deo života, stručnjaci naglašavaju da zavisnost od vremena pred ekranom ne mora biti. Oni dele savete kako pomoći deci da koriste ekrane umereno.
Razgovarajte o tome
Obavestite svoje dete da zavisnost od ekrana može postati problem.
— Otvoreni razgovor o tome šta je zavisnost i kako može uticati na bilo koga u bilo koje vreme, nije samo edukativan, već stvara i prilike da deca primete takva ponašanja kod svojih vršnjaka i pomognu nekome drugom. Otvoreni razgovor o posledicama zavisnosti takođe uključuje mini-razgovore o strategijama za rešavanje problema, kompulzivnim obrascima i veštinama upravljanja vremenom — “ kaže dr Pal.
Unapred se informišite o interesovanjima
Dr Pal preporučuje da saznate više o određenim igrama ili aplikacijama koje vaše dete želi da koristi pre nego što mu to dozvolite. Proverite ocene, pročitajte recenzije i upoznajte se sa korisnicima na njima.
— Razgovarajte sa drugim roditeljima i saznajte da li njihova deca igraju određenu igru, koliko dugo, i kakvi su rezultati — dodaje dr Pal.
Kod video igara, roditelji bi mogli da zauzmu doslovno praktičan pristup – da zasuču rukave i isprobaju tu „veliku igru“, pažljivo posmatrajući kako dete reaguje tokom igre.
— Mnogi roditelji nemaju vremena za ovo, ali ako mogu, to im omogućava da se uključe u aktivnost koju njihovo dete voli, i omogućava više komunikacije i nadamo se bliskosti. Roditelji mogu da rešavaju probleme sa svojom decom i bolje razumeju šta je njihovoj deci možda potrebno — “, kaže dr Pal.
U svakom slučaju, dr Pal naglašava da je ključno upoznati se i primeniti roditeljske kontrole dostupne kroz igre i aplikacije.
Postavite granice
Dr Kan predlaže saradnju sa decom u kreiranju granica, umesto da se strogo nameću pravila.
— Deca će se mnogo verovatnije pridržavati vremenskih ograničenja za ekran ako se osećaju saslušano i uključeno u proces. Umesto nametanja strogih pravila, pokušajte da sednete sa svojim detetom i zajednički kreirate ‘tehnički sporazum’. Pitajte ih koliko vremena misle da je razumno za igre ili društvene medije, i pregovarajte o ograničenjima koja odgovaraju oboma. Ovo gradi poverenje i uči samoregulaciji, a ne samo poslušnosti — “ kaže dr Kan.
Ipak, vi ste i dalje roditelj i imate konačnu reč (i dozvoljeno vam je da se predomislite). Ali dr Pal kaže da je korisno navesti razlog za vaše „ne“, „ne sada“ ili „menjamo fokus“.
Fokusirajte se na oflajn alternative
Postoji čitav oflajn svet u koji deca mogu da se uključe, ali im možda treba podsticaj.
— Kada vreme pred ekranom postane adiktivno, često popunjava prazninu – bilo da je to dosada, socijalna izolacija ili nisko samopoštovanje. Pomozite svom detetu da se ponovo poveže sa hobijima, fizičkom aktivnošću ili društvenim prilikama koje im donose iskrenu radost van mreže — kaže dr Khan.
Možete koristiti njihova onlajn interesovanja kao polaznu tačku.
— Ako vole igre, razmislite o upisu na časove kodiranja. Ako vole TikTok, možda bi dramski klub ili čas video produkcije bili dobar izbor. Ideja je da se fokus prebaci sa samo ‘manje ekrana’ na ‘više života’ — “, kaže dr. Kan.
Uključite svoju zajednicu
Vreme pred ekranom je društveni problem – a ne onaj koji roditelji moraju da rešavaju sami, samo za svoju decu.
— Sprečavanje problema sa vremenom pred ekranom zahtevaće širu promenu u kulturi škole i zajednice vaše dece. Zato istraživači pozivaju roditelje da se udruže u zajednicama kako bi se kolektivno dogovorili o tome kako će upravljati ekranima — kaže dr Todej.
Na primer, dr Todej navodi da biste se mogli sastati sa roditeljima prijatelja vašeg osmaka i dogovoriti se da odložite korišćenje pametnih telefona ili pristup društvenim medijima dok tinejdžeri ne napune 16 godina. Dr Todej je nedavno saznala za porodicu koja je odlučila da deci omogući pristup fiksnom telefonu – sećate se toga? – za komunikaciju i dogovaranje sastanaka, dok odlažu korišćenje pametnih telefona.
Tretirajte zavisnost od ekrana kao problem mentalnog zdravlja
Reč „zavisnost“ može biti prožeta stidom i stigmom za roditelje i decu. Međutim, stručnjaci pozivaju na razumevanje i otvoren um.
— Zavisnička upotreba ekrana često može biti signal da se vaše dete emocionalno bori. Umesto kažnjavanja ili sramoćenja, pristupite problemu sa znatiželjom i saosećanjem. Postavljajte otvorena pitanja kao što su: ‘Šta ti donosi boravak na mreži?’ ili ‘Kada osećaš potrebu da budeš na telefonu?’ — kaže dr Kan.
Ako mislite da vaše dete ima zavisnost – ili je na putu ka njoj – dr Khan predlaže uključivanje stručnjaka za mentalno zdravlje. „Rana intervencija može napraviti ogromnu razliku“, kaže on.
Izvor: Parents
Prevod i adaptacija: Bebac
Komentari (0)