Na velikoj vrućini, kada se telo pojačano znoji, i tako rashlađuje, lako može da dođe do dehidracije. Da bi se to sprečilo, treba uzimati tečnost, pomalo, čak i onda kada se ne oseća žeđ. Jer, kada se ovaj osećaj javi, telo je već ostalo bez dovoljno tečnosti.
Dešava se, međutim, i da taj osećaj žeđi izostane, a da telo signalizira da je dehidriralo na neke druge načine. Koja je, onda, tajna održavanja hidriranosti tokom celog dana? Pijte vodu pre nego što osetite da ste žedni. Znate da je unos vode tokom celog dana dobar za vas, ali je isto tako dobar za sprečavanje dehidracije.
Osnovna ideja je da pijete vodu pre nego što znate da ćete biti žedni. Ovo je važno ne samo pre fizičke aktivnosti, već čak i ako samo sedite u toplom stanu ili krećete u šetnju. Unošenje dovoljno tečnosti pomoći će vam da se i po vrućini osećate sveže koliko je to moguće.
Oni koji uzimaju tečnost samo kada osete žeđ greše. Jer, čovek može da dehidrira a da toga nije ni svestan. Telo nas u takvim situacijama na različite načine opominje, ali mnogi te signale ne protumače ispravno. Kada nastupa dehidracija najčešće opada krvni pritisak, a to prate jake glavobolje i vrtoglavice.
I kroz potrebu za mokrenjem možete da ocenite stepen hidriranosti organizma. Ako ne mokrite više od tri puta dnevno znači da ne unosite dovoljno tečnosti. Iako je preporuka da se dnevno unese najmanje dva litra tečnosti, koliko ćete vode ili drugih napitaka, najbolje nezaslađenih čajeva i prirodnih sokova, popiti, individualno je. Jer, tečnost treba unositi prema tome koliko se znojimo. Tako je, onima koji se ne znoje i ni fizički, ni mentalno, ne naprežu, i na letnjoj žegi dovoljno litar i po do dva tečnosti, ali oni koji rade na otvorenom, i to teške fizičke poslove, i mnogo se znoje, mogu da popiju i po pet-šest litara vode.
Prvi znak dehidratacije može da bude i nervoza, a naučnici sa jednog američkog univerziteta tvrde da i sasvim blaga dehidratacija može da vam promeniti raspoloženje i sposobnost razmišljanja.
– Čak i blaga dehidratacija, odnosno gubitak oko 1,5 posto normalnog volumena vode u telu, koja se dešava usled uobičajenih, svakodnevnih aktivnosti može narušiti naše raspoloženje, posebno kod žena koje su vrlo osetljive – kaže profesor Haris Liberman. – Stvar je u tome što se osećaj žeđi ne javlja dok ne dehidriramo do jedan ili dva posto. Do tada već nemamo dovoljno vode i to utiče na naš mozak i telesno stanje. Zato je važno da pijete dovoljno vode bez obzira da li ste sportista ili sedite ispred računara.
GUTLJAJ PO GUTLJAJ
Ne preporučuje se unošenje velike količine vode odjednom, jer se posle toga brzo javlja pojačan nagon za mokrenjem, i organizam opet ostave bez tečnosti. Zato vudu treba piti pomalo, ali često. To naročitio važi za obolele od bolesti srca, koji unosom veće količine tečnosti mogu da opterete kardiovaskularni sistem i pogoršaju zdravstveno stanje.
GLAVOBOLJA I VRTOGLAVICA
Pored osećaja žeđi, organizam vam i na sledeće načine šalje signal da ste dehidrirali:
* suva usta
* pad krvog pritiska
* glavobolja
* vrtoglavica
* zamor mišića
* suva koža
* gubitak potrebe za uriniranjem
Ovi znaci se ne pojavljuju uvek određenim redom, što znači da nije obavezno da ćete prvo osetiti žeđ a posle toga dobiti glavobolju.
Komentari (0)