Pričaću vam o nečemu tako jednostavnom kao što je biti mama.
Pričaću vam o tome kako je ustajati ujutru, umivajući se i skoro šamarati se vodom kako bi se taj san što pre sklonio. Odmah potom pranje zuba i uzdisanje, momenat mira, a onda skupljanje klinaca i spremanje doručka. Tumaram po kuhinji tražeći činije, spremajući kaše. Lupam po sudovima ljubim ih u glavu i spremam kafu.
Nema tu nekog glamura, da…
Ali tu si ti.
Ti daješ sve od sebe.
Minut po minut sve do sata od kojih nastaje ceo dan, pa nedelja i ceo mesec u kojem baš ti kreiraš nečiji život. Predivan život ispunjen tako jednostavnim mama-momentima.
Nekako uz svu ovu kakofoniju online i medija sveta i stvari koje se nameću nestala je lepota toga kako je jednostavno biti mama.
Biti mama je dovoljno.
Sasvim dovoljno kad vam kažem.
Nekada želimo da uzmemo sve te velike stvari i nagradimo ih zbog uspeha. Gledamo njihove ocene u školi, ali nam najviše nedostaju momenti igranja i crtanja kada smo se zajedno smejali i uživali. Ali ne stižemo ništa od toga. Idemo u igraonicu, trčimo na treninge, privatne časove, i svi ti ciljevi koji su nam naizgled pridavali osećaje sreće i zadovoljstva uspeli su da istisnu te male momente sreće. One koje su sasvim dovoljni.
Da li znamo uopšte šta je važno danas?
Ovo.
Pre nekoliko dana mi je došao moj petnaestogodišnjak i rekao mi da sam mu nedostajala. Nedostajala? Nisam mogla da verujem. To je zapravo i da ne pomisliš ikada. Pričala sam mu kako sam išla do bioskopa, pa po jogurt pa šta mi se sve dogodilo i da me zbog toga nije bilo taj dan. Ali mi je rekao da me nije zbog toga poželeo taj dan.
Male stvari.
Kao što je zaustavljanje lude mame od poslovnih obaveza kako bi pogledala najnoviji dizajn na kompu. Bilo mi je potrebno pola sata da igram karte sa decom i da nijednom ne pogledam mejlove. Mejlovi mogu da čekaju 30 minuta. Oni ne mogu. Potrebno je samo biti uz njih, da kuvamo zajedno, smejemo se i uživamo u malim stvarima.
Ono što se kaže, majčinskim sitnicama.
Sitnicama koje se ne mogu slaviti na Fejsu i Instagramu. Već one koje mame slave i pišu svaki dan. Te stvari najveći broj ljudi i neće videti.
Oni ne vide kako stojiš ujutru u kupatilu i pokušavaš da se sabereš jer znaš kakav te kuršlus čeka taj dan. Oni ne vide tu vožnju i ostavljanje u školi, ne vide to unutrašnje brojanje do deset svaki put, pa ni čak svo to umeće pravljenja gomile obroka tokom dana.
Ne vide odlaske na roditeljske sastanke, kod lekara…
A ne vide ni te flastere na dečijim kolenima. Poljupce za laku noć. Jastuke i njihove glave lepo ušuškane u ćebe. I sav taj veš opran i onaj koji se suši. Suze padaju svako veče. Ta večera na šporetu i to smejanje ludim stvarima. Kosa očešljanja i podignuta u rep. Noći provedene u stolici nad bolesnim detetom. Dani kada se kuća raspada, ali ti čitaš knjigu. Ne vide hrabar osmeh na licu kada si najslabija i želiš da pukneš.
Te stvari se računaju.
A ja kažem da su te stvari sasvim dovoljne.
Nemojte očajavati drage mame u pokušaju da ostvarite svoje super mama agende.
Ne postoji super mama zapravo, jer ona koja uspeva baš sve što je zacrtala taj dan ne postoji. Postoje samo realne mame koje će priznati da nešto ne mogu, ali će nastaviti da se bore. Uplašene i umorne mame i mame koje puknu nakon teškog dana. Mame koje se ponekad osećaju izgubljeno.
Mame nisu sastavljene od savršenosti. Mama je takođe osoba, žena kao i ti.
Žena kojoj je najviše stalo do njenih najdražih i koji je izluđuju ali ona im je verna.
To si ti. Danas, sutra, juče.
Kažem da je to dovoljno.
I više nego dovoljno
Ti si super!
Autorka je spisateljica čije knjige možete pronaći ovde. >>>
Komentari (0)