Ne terajte dete da pojede sve iz tanjira

Roditelji se često žale da njihova deca jedu poput ptica te retko pojedu ono što je na tanjiru. Kako porodica igra glavnu ulogu u stvaranju navika kod dece, kad je reč o hrani, važno je ne praviti greške koje će negativno uticati na vašu decu.

Portal Bright Side je izdvojio nekoliko razloga zašto baš nikada ne bi trebalo da terate decu da pojedu sve s tanjira.

Deca treba da imaju priliku da intuitivno razvijaju osećaj hranjenja, da budu sposobna da razumeju kada su gladna i kada su sita. Da bi promovisali razvoj normalnog ponašanja u ishrani, važno im je da mogu da odluče koliko žele da jedu i da prestanu u trenutku kada su njihovo telo i um u potpunosti zadovoljni.

Ishrana je prirodna i ne treba hvaliti mališane što dobro jedu. Kad to učinimo, postaju nesigurni. Još jedna greška koju roditelji mogu napraviti je da grde decu kad nisu pojela sve sa svojih tanjira, što je takođe štetno za njihove prehrambene navike. Ako želite, možete verbalizirati postupke svog deteta govoreći nešto poput: „O, vidim da nisi ni pipnuo svoj ručak. Nešto nije u redu?”.

Divno je kad deca takođe imaju telesnu autonomiju, omogućujući im da upravljaju onim što se događa s njihovim telima, baš kao i odrasli. I dok se trudimo da dete jede dovoljno, mogli bismo početi da se fokusiramo na svoj autoritet, a ne na poturanje zdravih izbora hrane. Stručnjaci sugerišu praktikovanje „podrške autonomiji”, davanjem deci sposobnosti da se sami regulišu, donose odluke i stvaraju granice tokom interakcija s hranjenjem.

Kad jedemo, mozak prima signale probavnih hormona, pojačavajući osećaj sitosti. A kad roditelji ne dopuštaju deci da slušaju svoj mozak, naučnici nas upozoravaju da bi to moglo uzrokovati dugoročne probleme. Prejedanje i kao posledica toga gojaznost kod dece u vezi je s lošim kognitivnim funkcionisanjem.

Svako peto dete pati od gojaznosti, ali i od emocionalnih ucena ili jednostavno bezumno stavlja hranu u usta. Studije su pokazale da je davanje preobilnih obroka deci i podsticanje da jedu više nego što žele uobičajeni uzrok prejedanja i prekomerne telesne težine.

Ako je iskustvo s hranom koju roditelji nude bilo negativno, tada postoji šansa da će dete izbegavati ovu vrstu hrane, te postati izbirljivi. Zbog prirodnog straha od nepoznate hrane, normalno je da deca isprva odbiju da pojedu neke proizvode, ali kad odbijanje hrane naiđe na pritisak da jedu, velika je verovatnoća da povezanost s ovim proizvodom neće biti pozitivna, a dete može da razvije averziju prema zdravoj hrani koju mu roditelji nude.