Studija pod vođstvom istraživača sa Univerziteta Džons Hopkins utvrdila je značajnu vezu između faktora načina života i zdravlja srca, potvrdivši još jednom važnost redovnog vežbanja, mediteranske ishrane, održavanja normalne telesne težine i, što je najvažnije, izbegavanja pušenja.
Istraživači su ustanovili da usvajanje ova četiri faktora načina života štiti od koronarne srčane bolesti, kao i ranog taloženja kalcijuma u srčanim arterijama, i smanjuje rizik od smrti za 80 odsto u periodu od osam godina. Rezultati ove studije objavljeni su u internet izdanju časopisa American Journal of Epidemiology. 
“Koliko je nama poznato, ovo je prva studija kojom je utvrđeno da postoji veza između faktora načina života sa malim rizikom i ranih znakova vaskularne bolesti, koronarne srčane bolesti i smrti u okviru jedne longitudinalne procene„, izjavio je dr Haitam Ahmed, glavni autor i internista u Čikarone centru za prevenciju bolesti srca pri Unvierzitetu Džons Hopkins.
“Ispitali smo podatke više od 6.200 muškaraca i žena različitog rasnog porekla. Svi slučajevi su praćeni u periodu od 7,6 godina u proseku. Oni koji su usvojili sve četiri zdrave navike imali su za 80 odsto manju stopu smrtnosti tokom tog perioda u poređenju sa učesnicima koji nisu usvojili nijednu od ovih preporuka„, kaže Ahmed.
Učesnici u studiji učestvuju u Multietničkoj studiji o aterosklerozi koja se bavi
ispitivanjem faktora rizika, pojave i prevencije kardiovaskularnih bolesti. Učesnici u studiji MESA izabrani su iz šest akademskih zdravstvenih centara i prilikom prijavljivanja nisu imali dijagnozu kardiovaskularne bolesti.
Kod svih učesnika je urađen skrining nivoa koronarnog kalcijuma metodom kompjuterske tomografije (CT sken) kada su se priključili studiji da bi se videlo da li ima ranih znakova taloženja kalcijuma u srčanim arterijama za koje se zna da doprinosi riziku od srčanog udara.
Kako je studija napredovala, istraživači su takođe beležili da li su ispitanici doživeli srčani udar, iznenadan zastoj rada srca, bolove u grudima, angioplastiku ili su umrli od koronarne srčane bolesti ili drugih uzroka.
Istraživači su razvili sistem bodovanja svakog učesnika, od 0 (najmanje zdrav) do 4 (najzdraviji), na osnovu njihove ishrane, indeksa telesne mase, stepena redovne umerene fizičke aktivnosti i pušačkog statusa. Samo 2 odsto, ili 129 učesnika, zadovoljilo je sva četiri kriterijuma zdravog načina života.
“Od svih faktora načina života, otkrili smo da izbegavanje pušenja ima najveću ulogu u smanjenju rizika of koronarne srčane bolesti i smrti„, kaže dr Rodžer Blumental, kardiolog i profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins, direktor Čikarone centra i jedan od vodećih autora studije. “Pušači koji su usvojili dve ili više zdravih navika i dalje su imali nižu stopu preživljavanja nakon 7,6 godina u poređenju sa nepušačima koji su bili gojazni i nisu se bavili fizičkim aktivnostima.”
Blumental, koji je i predsednik ogranka Američke asocijacije za srce u Merilendu, kaže da ovi rezultati “govore u prilog nedavnim preporukama Američke asocijacije za srce, koja poziva na ishranu bogatu povrćem, voćem, koštunjavim voćem, žitaricama od celog zrna i ribom, održavanje indeksa telesne mase ispod 25, fizičku aktivnost i izbegavanje pušenja„.
Istraživači ističu da njihova studija dokazuje važnost zdravih životnih navika ne samo za smanjenje rizika od srčanih bolesti, već i za prevenciju opšte smrtnosti.
“Iako postoje faktori rizika na koje ljudi ne mogu da utiču, kao što je porodična istorija i starost„, kaže Ahmed, “ove životne navike su nešto što ljudi mogu da usvoje i time znatno doprinesu svom zdravlju. Zato mi mislimo da je ovo veoma važno„.
Komentari (0)