Za mališane uzrasta godinu-dve svet je veliki avanturistički park, prepun materijala za gnječenje, bacanje, diranje, glodanje… Bio bi to pravi raj da nije roditelja kojima smeta kada glođu CD-ove ili po sto puta pale i gase svetlo. U takvim trenucima ti veliki ljudi obično zaurlaju "Ne diraj to!" ili samo Ne!”
Ljutit pogled je nekada dovoljan
Činjenica je da roditelji ponekad moraju da se umešaju kada decu ponese istraživački zanos i tada je reći ne potpuno na mestu. Ali da li je poslušnost sposobnost koju bi trebalo intenzivno trenirati od najranijih dana? Stručnjaci su po tom pitanju veoma sumnjičavi. Profesor Gerald Hiter, neurolog i stručnjak za dečji razvoj iz Getingena, u tome vidi dva problema:
Zabrane opterećuju odnos roditelja i dece
Ovu tvrdnju, međutim, treba uzeti sa izvesnom rezervom, budući da se ona odnosi samo na malu decu u uzrastu godinu-dve dana. Strogo majčino ne i ljutit pogled će, doduše, bar na kratko zaustaviti mališana, ali budući da je u tom uzrastu još uvek veoma vezan za majku, shvatiće njeno ne kao signal koji taj blizak odnos dovodi u pitanje, objašnjava neurobiolog Gerald Hiter. Zašto? Zato što mali prestupnik kritiku zbog određene radnje ("Ne diraj muzički stub!") doživljava kao kritiku ličnosti i oseća se napadnutim.
Ovaj stručnjak je, doduše, svestan činjenice da vaspitavanje nije moguće bez ikakvih zabrana, ali naglašava da one treba da budu rezervisane za situacije u kojima su neophodne, na primer, ako dete udara majku ili ako hoće da istrči na ulicu.
Uzgred izrečena zabrana nema nikakav efekat
Ako oštar ton i strog pogled toliko povređuju dete, da li to znači da bi reč ne trebalo izgovarati što neutralnijim tonom? "Nažalost, ne", kaže profesor Hiter. "Uzgred izrečene zabrane u najboljem slučaju ostaju zabeležene u kratkoročnom pamćenju, gde će se zadržati maksimalno tri-četiri minuta." Da bi dete zaista primilo poruku u uzrastu godinu-dve dana važne su emocije i raspoloženja. To, međutim, ne znači da treba da vičete na njega.
Prema tome, najbolja metoda je selektivno korišćenje zabrana, zaključuje Hiter. Ako želite da naučite svog mališana da nešto ne sme da radi umesto da uporno vičete ne, treba da ograničite zabranu na neophodnu meru.
šta može da vam pomogne
Izbegavajte konfliktne situacije da biste sebi olakšali život. Stavite ispod detetove stolice impregniranu prostirku pa će vas mrlje od spanaća manje nervirati. Muzički stub, CD-ove i skupe lomljive stvari sklonite van njegovog domašaja.
Potrudite se da što češće ignorišete nepoželjno ponašanje mališana, ali ga zato obavezno pohvalite kada nešto dobro uradi. Ako se dete sprema da uradi nešto što zahteva izričitu zabranu, pokušajte da mu skrenete pažnju na nešto drugo.
Učite na primerima
Vaš mališan pokušava da se popne na policu. Pred vama je izbor: ili ćete se upustiti u dvadesetominutnu borbu ili ćete se poslužiti lukavstvom, na primer tako što ćete dve stabilne stolice izvrnuti naopako i zaokupiti njegovu pažnju preprekom koju ćete mu staviti na put. Na kraju, imajte na umu sledeće: Vaše „ne” će biti najdelotvornije ako sa detetom razgovarate smireno, ali odlučno, gledajući ga pravo u oči. Naširoko i nadugačko objašnjavanje preskočite jer ono kod dece u ovom uzrastu nema nikakav efekat.
Komentari (0)