Ženama je danas dostupno čak 11 metoda i načina kontracepcije, dok muškarci mogu da biraju između dve – kondoma i vazektomije.
Kada su nedavno naučnici na Univerzitetu Oxford otkrili da defekt PLC zeta proteina u spermatozoidima dovodi do neplodnosti muškaraca, činilo se da to otkriće može biti ujedno i ključ za razvoj muške pilule za kontracepciju. Ona bi deaktivirala PLC zeta protein i imala bi verovatno manje neugodnih nuspojava nego druga kontracepcijska sredstva koja se istražuju. Ali to se nije dogodilo.
Zašto? Nelly Ourdshoorn sa Univerziteta Duke kaže: "Kada bi naučnici jednostavno sledili prirodu, razvili bi kontracepciju za muškarce pre nego za žene". Zanimljivu argumentaciju o nepostojanju muške pilule na današnjem stepenu razvoja nauke i tehnologije iznela je i Lisa Campo Englestein, istražiteljka humanističkih nauka.
Ona tvrdi da su ta sredstva praktično iza ćoška, ali ih nema zato što neki od naučnika pokušavaju da dokažu da je teže stvoriti mušku kontracepciju jer su muška tela kompleksnija nego ženska (žene, naime, ispuštaju jedno jajašce mesečno, dok muškarci stvaraju milione spermatozoida dnevno…)
To je i jedan od razloga zbog kojih je rad naučnika na muškoj kontracepciji bio ograničen samo na poboljšanje kondoma. Drugo, mnogo je više novca usmereno na istraživanje ženskih sredstava kontracepcije, a u farmaceutskim kompanijama procenjuju da nema tržišta za mušku kontracepcijsku pilulu jer sumnjaju da bi žene verovale muškarcima da će ih štititi i da će muškarci uopšte biti zainteresovani za korišćenje kontracepcije.
Takve rodne ideologije, ističe Campo Englestein, obaraju empirijski dokazi. Jedna međunarodna studija otkriva da samo 2 posto žena ne bi verovalo partneru koji bi rekao da koristi kontracepciju, a druga da bi čak 55 posto muškaraca bilo voljno da koristi pilulu za kontracepciju.
Komentari (0)