Kada se roditelji usaglase sa bebinim “ritmom”, a noćno buđenje se proredi ili prestane, kada se malo opuste jer najmlađi član porodice sve bolje jede, spava i privikava se na svet oko sebe – javljaju se problemi zbog nicanja zubića. Nova situacija je frustracija za neiskusne mame i tate, pa često preživljavaju pravu dramu pošto ne znaju da li beba plače, “gori” od temperature i loše spava zbog zubića ili bolesti.
– Oko nicanja prvih zuba postoji mnogo zabluda, koje za roditelje mogu da budu dodatno opterećenje. Od svih je najupečatljivija povišena temperatura, koja nema nikakve veze sa izbijanjem zubića. Zbog probijanja sluzokože može da se javi okolno crvenilo i upala, ali se spontano povlače. Ako se u tom periodu javi i temperatura, trebalo bi potražiti savet pedijatra da ustanovi šta joj je uzrok. Može da je izazove infekcija ili neko drugo obolenje. Svaka beba na svoj način doživljava nicacnje zuba, neke lakše, neke teže i bili ih više – objašnjava specijalista dečije i preventivne stomatologije profesor Zoran Vulićević, upravnik Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
Kojim redosledom niču mlečni zubi?
– Centralni donji sekutići prvi niču, zatim gornje jedinice, pa bočni sekutići. Između osmog i desetog meseca javljaju se mlečni kutnjaci, a očnjaci između 16 i 20 meseca. Donji kutnjaci i očnjaci uvek izrastu pre gornji, koji se pojave oko druge godine. Prosečna beba za godinu dana dobije šest zuba, četiri u gornjoj vilici, dva u donjoj. Inače, prvi zubići niču obično između šestog i osmog meseca, mada postoje odstupanja. Kod nekih beba prvi zub izbije ranije, kod drugih tek sa godinu i po, što roditelje apsolutno ne treba da brine. Devojčicama malo ranije nego dečacima, ali je redosled izbijanja uvek isti.
Ima i beba koje se rode sa zubima?
– To je izuzetno retko, ali može da se desi da se beba rodi sa predmlečnim zubima, koji nastaju ranijom deobom zubne gredice, odnosno prvog zametka zuba. Radi se o jednom ili dva sekutića, koji mogu da se klate, pa postoji opasnost da ih beba proguta. Osim toga, otežavaju dojenje, jer povređuju majčinu bradavicu. S obzirom na to da nemaju nikakav uticaj na normalan rast mlečnih zubića, trebalo bi ih ukloniti.
Kako stariji mogu da olakšaju bebi tegobe?
– Bebama bi trebalo premazivati crvene i otečene desni čajem od žalfije ili kamilice, pomoću higijenskih štapića ili čiste gaze. Za crvenilo i upalu mogu da se koriste i preparati po preporuci lekara, mada prednost treba dati prirodnim sredstvima. Da bi im bilo lakše, bebe često guraju prste i šake u usta i nespretno trljaju mesto gde izrasta zub. U tu svrhu može da posluži nešto tvrdo i hladno, ali treba voditi računa da ih taj predmet ne povredi.
Mnogi roditelji misle da su mlečni zubi nevažni, jer se menjaju?
– Oni su važni za razvoj deteta i svaki gubitak mlečnog zuba odražava se kasnije na raspored stalnih. Prvi zubi čuvaju kosti gornje i donje vilice, kao i mesto gde će kasnije nići stalni zubi. Da bi se mlečni zubi sačuvali, dete mora da se pravilno hrani, praktikuje oralnu higijenu uz primenu paste sa fluorom, koje prodiru u gleđ i jačaju zube, a istovremeno otežavaju bakterijama da se skupljaju na površini što sprečava pojavu karijesa. Redovna poseta dečijem stomatologu je takođe neophodna. Ukoliko se ova pravila ne poštuju, može se javiti karijes i obolenja potpornog aparata zuba, pa je lečenje komplikovano, a neophodno zbog budućih stalnih zuba.
Da li mališani često lome mlečne zube?
– Povrede su relativno česte, jer su deca u tom uzrastu nespretna i sklona padovima. Obično dolazi do povrede potpornog aparata zuba, jer uče da hodaju, radoznali su, a ne poznaju strah. Prilikom pada može da dođe do luksacije, odnosno rasklecavanja, ponekad i do izbijanja zubića jer nisu dobro vezani za viličnu kost. Do četvrte godine, kod dve trećine dece dolazi do povrede zuba posle pada. Stalni zubi su mnogo bolje vezani za koštana tkiva, pa se povreda svodi na prelom korena i krunice.
Kada bi dete trebalo da počne sa oralnom higijenom?
– Sa oralnom higijenom se počinje pre nicanja zubića. Kod novorođenih beba bi trebalo štapićima za čišćenje ušiju i nosa skidati sa desni naslage od hrane. Kada navrše godinu dana, štapić se zamenjuje četkicom za zube, prilagođenom tom uzrastu, ali se ne koristi pasta jer deca ne znaju da je izbace pa mogu da je progutaju. Tako se na vreme navikavaju da koriste četkicu. Kada nauče da ispljunu pastu, mogu je koristiti. Roditelji su najbolji model ponašanja, jer ih deca uvek kopiraju. Zato, ih pustite da vas gledaju kako perete zube i držite četkicu.
Zablude oko slatkiša
Uvreženo mišljenje roditelja da su slatkiši pogubni za mlečne zube, nije sasvim tačno. Problem nije u šećeru koji se unosi, već u terminu kada se unosi. Neposredno pre obroka je lučenje pljuvačke najintenzivnije, a ona neutrališe kiselost i tada slatkiši ne nanose štetu zubima. Poslastice za užinu, pred spavanje i tokom noći, čak i na cucli da bi se dete lakše uspavalo, mogu da ostave posledice na mlečne zube. U tim periodima je aktivnost sastojaka iz pljuvačke svedena na minimum. Koliko će dete i kasnije odrasla osoba imati kvalitetne zube, zavisi od jedinjenja pljuvačke, konkretno od četiri aminokiseline koje nemaju sve osobe. Roditelji bi trebalo da budu oprezni kada deci daju bilo kakvu vrstu slatkiša, u pogrešno vreme. Važno je i da kontrolišu unos skrivenih šećera koji se nalaze u flašicama slatkih napitaka. Pa, ako beba ne može da zaspi bez flašice, trebalo bi u nju sipati vodu ili nezaslađen čaj – savetuje dr Vulićević
Ogrlice od ćilibara
Tegobe koje prate izbijanje zubića, mogu da se olakšaju i ogrlicama od ćilibara. Istraživanja pokazuju da ćilibarska kiselina ublažava bolove, crvenilo i upalu desni pa bebe manje balave, ima smirujuće dejstvo, a najbolji efekat ima baltički ćilibar. Smola je prirodni analgetik protiv upala i infekcija, čak i bolesti respiratornih organa. U dodiru sa kožom, perlice ćilibara oslobađaju ulja, koja kroz kožu odlaze u krvotok. Važno je znati da ogrlice ne bi trebalo davati bebama da grickaju, jer nemaju efekta i mogu da im povrede prve zubiće i desni.
Komentari (0)