Manje lektire, više vremena za obradu

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) je Ministarstvu prosvete predao predloge programa za treći i sedmi razred osnovnog obrazovanja i oni se nalaze u proceduri, kaže Dejana Milijić Subić, zamenica direktora ZUOV-a.

– Reformski zahvati nisu smanjeni – štaviše: na nekim „greškama” koje smo uvideli tokom obuka nastavnika smo dodatno radili tako da je sada primetno uvezivanje standarda sa ishodima, s jedne strane, a s druge postavljanje propisanih ishoda učenja za svaku godinu u direktan odnos sa međupredmetnim kompetencijama i međupredmetnim korelacijama. NJih ne treba brkati, jer su kompetencije veštine koje su propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a međupredmetna povezivanja su ostvarena uvođenjem takozvane centralne komisije u ZUOV-u koja sagledava sve predloge programa za sve predmete i sugeriše eventualna poboljšanja i ukrštanja. Na ovaj način pojedinačni programi prolaze još jednu evaluaciju, ovoga puta sa ciljem sinteze ishoda i sadržaja – kaže Milijić Subić.

Govoreći o novinama u programu srpskog jezika za drugi razred osnovne škole, ona ističe da je smanjen ukupan broj dela iz književnosti za obradu da bi bilo više vremena za vežbanje čitanja. Uvedena je izbornost koja učitelju omogućava kreativnost u dostizanju ishoda, programom se podstiče upoznavanje učenika sa značajnim ličnostima srpskog jezika, književnosti i kulture (Dositej Obradović, Nikola Tesla). Novina u odnosu na prethodni program je i čitanje u nastavcima, čime se učenici uče odgovarajućem pristupu domaćoj lektiri, posebno obimnijim delima. Književna dela su birana u skladu sa uzrastom učenika, a uz najznačajnije autore dečje književnosti, dodati su i savremeni Branko Stevanović, Vesna Vidojević Gajević, Dejan Aleksić.

Najveća izmena u nastavi gramatike je to što se upoznavanjem sa službom reči počinje tek u trećem razredu. Uočeno je da učenici (često i do kraja školovanja) mešaju službe i vrste reči, pa je težište u programu za drugi razred da đaci dobro savladaju samo osnovne vrste reči, objašnjava naša sagovornica.

U programu za šesti razred ukupan broj lektira je smanjen (sa 41 na 31) sa ciljem da se dela analiziraju produbljenije bez „pretrčavanja”. Obavezni deo lektire sastoji se, uglavnom, od dela koja pripadaju osnovnom nacionalnom korpusu, ali je obogaćen aktuelnim delima (Miodrag Stanisavljević, Vesna Aleksić…).

– Tekstovi iz dopunskog dela programa treba da posluže nastavniku i pri obradi nastavnih jedinica iz gramatike, kao i za obradu i utvrđivanje sadržaja iz jezičke kulture. Sa spiska dopunskog izbora nastavnik bira ona dela koja će, uz obavezni deo lektire, činiti tematsko-motivske celine. Nastavnik može grupisati i povezivati po srodnosti dela iz obaveznog i dopunskog programa na mnogo načina. Dela koja neće obrađivati nastavnik treba da preporuči učenicima za čitanje u slobodno vreme – ističe Milijić Subić.

Sadržaji iz gramatike su drugačije preraspoređeni u odnosu na prethodni program, a u skladu sa promenama koje su započete u petom razredu. Neki nastavni sadržaji koji su se ranije obrađivali u petom, sada su u šestom razredu (građenje reči, imeničke i pridevske zamenice), a deo iz oblasti glagolski oblici je smanjen u novom šestom razredu.

Program biologije u osnovnoj školi koncepcijski je nov. U pitanju je holistički pristup u izučavanju živih bića i takozvani spiralni kurikulum.

Izborni programi u gimnazijama, koji su uvedeni u prvom razredu, ostaju isti (po nazivu) i u drugoj godini, a učenici se ne moraju opredeliti za isti program već mogu ponovo da biraju. Milijić Subić kaže da izborni programi u gimnazijama treba da budu pokretač promena, jer su polustrukturirani i daju veliku mogućnost slobodnog izbora nastavnicima i učenicima.

– Predlog programa za drugi razred gimnazije još nije završen. Dakle, od ZUOV-a ne zavisi datum objavljivanja, niti možemo uticati na vreme. Plan je da predloge za drugi razred gimnazije dostavimo Ministarstvu najkasnije do kraja februara. Tada očekujemo prve komentare, a predlog ide i na Nacionalni prosvetni savet koji daje mišljenje. Može se dogoditi da se predlozi vrate na doradu. I ovoga puta radne grupe su sastavljene od praktičara iz škola, predstavnika stručnih društava, vrhunskih metodičara sa fakulteta – ističe Milijić Subić.

Planirano je da u drugom razredu gimnazije učenici imaju vežbe u nastavi biologije, hemije, fizike i stranog jezika, kao i da se odeljenja dele na grupe, a kako će to biti realizovano, zavisi od Ministarstva prosvete.

Za projektnu nastavu u drugom razredu osnovne škole takođe je predviđen jedan čas nedeljno. Kako je ovo najveća novina, Zavod za unapređivanje obrazovanja je napravio obuke za učitelje (prvi krug – obuke voditelja organizovali smo u saradnji sa Učiteljskim fakultetom u martu prošle godine. S obzirom na to da je reč o deci koja tek ulaze u školski sistem, projektna nastava može imati teme/zadatke bliske dečijem iskustvu: Četiri godišnja doba u mom mestu, Vodič kroz moje mesto… a obrađuju se u „papirnatoj” ili digitalnoj formi kao mali projektni zadaci, ukazuje Dejana Milijić Subić.

– Udžbenike za šesti, drugi razred osnovne i prvi razred gimnazije očekujemo do kraja januara kada će i početi procedura pregledanja. Verovatno je da će udžbenici za drugi razred gimnazije kasniti jer je program tek u nastajanju – kaže Milijić Subić.