Direktor Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije (KCS) Vladimir Kostić je na tom skupu u Skupštini grada naveo da u svetu svakih pet sekundi po jedan čovek doživi moždani udar od cega 12 odsto njih umre u prvih mesec dana posle toga.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je 2002. godine najčešći uzrok smrtnosti u hospitalnim uslovima bio upravo moždani udar odnosno šlog ili moždana kap.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je istakao važnost podsećanja na te i slične podatke sve dok se ne otklone uzroci za nastajanje svih bolesti koje se mogu sprečiti.
Ministar je naveo da je u Srbiji u 2003. godini dve trećine ljudi umrlo od bolesti koje su se mogle sprečiti i dodao da je podizanje svesti najvažnije da bi došlo do promene navika ljudi.
Najveći rizik za nastajanje moždanog udara je visok krvni pritisak, a ukoliko do toga dođe najvažnije je što pre stići kod lekara.
U 85 odsto slučajeva do moždanog udara dolazi kada krvni ugrušak (tromb) začepi arteriju u mozgu. U preostalih 15 odsto šlog se javlja kad arterija u mozgu pukne. Oba mogu imati pogubne posledice.
Simptomi za tu bolest su iznenadna nesnosna glavobolja, utrnulost, slabost ili oduzetost, zatim poremećaj govora, neposlušni prsti, naglo zamagljenje vida, nesiguran hod i loša koordinacija pokreta.
