Dolaskom hladnih dana, sve više boravimo u zatvorenim prostorijama koje se ne provetravaju dovoljno, tako da se kapljične infekcije lako prenose putem kašlja i kijanja. Ne treba zaboraviti ni direktni kontakt sa bolesnim osobama iz porodice ili sa posla. Sa dr Milanom Jovanović, profesorom otorinolaringologije, razgovarali smo o tome koje se respiratorne infekcije javljaju u povećanom broju tokom jeseni i zime i kako ih treba lečiti.
Foto: Prof. dr sci. med. Milan Jovanović
Tokom jeseni preovladavaju brojne respiratorne infekcije, i to prehlada, zapaljenje grla (angina), zapaljenje uva i sinusa, grla, bronhitis, upala pluća. Vrlo često dolazi do preklapanja simptoma, jer jedan uzročnik može da dovede do više bolesti istovremeno, posebno kod starijih od 65 godina, hroničnih bolesnika i mlađe dece. Postoji čitav spektar tegoba na koje se pacijenti žale: curenje nosa, kijanje, kašalj, promuklost, bol u grlu, malaksalost, povišena temperatura, a nekada mogu biti otečeni limfni čvorovi na vratu.
Kako lečiti respiratorne infekcije?
Terapija virusnih infekcija treba da bude simptomatska, a terapija bakterijskih infekcija antibiotska. Međutim, često se antibiotici upotrebljavaju i u situacijama kada za to nema potrebe, a uočena su i brojna neželjena dejstva primene antibiotika.
Otkriće antibiotika je svakako jedno od najvećih dostignuća u medicini XX veka. Na samom početku njihove primene, smatralo se da će bakterijske infekcije time konačno biti iskorenjene. Međutim, usled njihove neadekvatne upotrebe, bakterije su vremenom postale organizmi koji se menjaju i na taj način “brane”, odnosno odupiru efektima antibiotika. Ta sposobnost bakterija se naziva REZISTENCIJA, i zapravo znači da se bakterije, na neki način, prilagođavaju i uče kako da izbegnu za njih štetno delovanje antibiotika.
.jpg)
Rezistencija se može prenositi sa jedne na drugu bakteriju i to čak i između različitih vrsta, a to dovodi do njihove još veće otpornosti.
- Loše bakterije izazivaju problem, one su uzrok bolesti, kao npr. respiratorne infekcije
- Antibiotici ubijaju i loše i dobre bakterije. Međutim, bakterije koje su prirodno otporne na antibiotike duže opstaju u našem organizmu.
- Otporne bakterije se razmnožavaju i prenose svoju rezistenciju na druge bakterije.
- Te bakterije više ne reaguju na određene antibiotike, što vodi ka dužim i jačim infekcijama
- Začarani krug rezistencije se nastavlja…
Svaki put kada uzmemo antibiotike, otpornije bakterije ne reaguju, a neke čak postaju otporne na nekoliko različitih antibiotika, što ih pretvara u veoma opasne patogene. U praksi to znači da ćemo u budućnosti čak i obične bakterijske infekcije morati da lečimo sve jačim i jačim antibioticima.
Dodatno, treba naglasiti da antibiotici nisu selektivni lekovi. Oni deluju kako na loše, tako i na one dobre bakterije u našem organizmu. Uništavanje dobrih bakterija dovodi do disbalansa u crevnoj flori i time do niza neprijatnih stomačnih tegoba, od kojih su najčešći proliv, grčevi i nadimanje. Zbog toga su probiotski preparati danas definitivno postali “zlatni standard” uz svaku antibiotsku terapiju. Savetuje se primena probiotika od prvog dana antibiotske terapije, i još najmanje 7-10 dana po završetku, odnosno što duže to bolje!
Međutim, ono što je posebno važno istaći jeste da, baš zbog rezistencije, nije svejedno koji probiotski preparat uzimate uz antibiotik.
Naime, probiotski preparati u svom sastavu uglavnom imaju dobre bakterije, koje i same bivaju razgrađene delovanjem antibiotika. Osim toga, prilikom primene bakterijskih probiotskih preparata, postoji opasnost od njihove interakcije sa lošim bakterijama u našem organizmu i razmene genteskog materijala. Najveći problem nastaje ako se prenese gen za rezistenciju. To znači da bi loše bakterije kao izazivači bolesti mogle postati otporne na delovanje antibiotika, a banalne infekcije bi time bile praktično neizlečive.
Zato je jako važno da lekar poznaje prirodu bolesti, da proceni da li je primena antibiotika uopšte neophodna, a ako jeste, da uz antibiotik preporuči jedinu probiotsku gljivicu – Saccharomyces boulardii (Bulardi).
Bulardi je kao gljivica potpuno otporan na delovanje antibiotika. Pored toga je eukariotska ćelija, pa nema nikakve mogućnosti za direktnu komunikaciju ili razmenu genetskog materijala sa bakterijama. To znači da se jedino Bulardi može istovremeno primenjivati uz antibiotik, bez ikakve opasnosti od razvoja rezistencije.
Bulardi probiotik je jedini na našem tržištu u inovativnom high-tech pakovanju, što znači da je svaki blister dodatno zaštićen kesicom ispunjenom inertnim gasom. Time se garantuje njegov kvalitet i efikasnost, a preparat čuva od štetnih spoljašnjih uslova.
Komentari (0)