Ponude na tržištu savremenim roditeljima znatno olakšavaju posao oko formiranja detetovih navika. Pelene kao gaćice, koje treba da posluže u „prelaznoj” fazi dok dete ne počne da nosi „pravi” donji veš, noše koje sviraju, noše sa volanom, noše „za poneti”, koje se mogu spakovati i koristiti na plaži, u parku i sl., adapteri za WC dasku svih mogućih oblika i dizajna, edukativne knjižice za decu i ko zna šta još… Sve ovo smišljeno je sa ciljem da pomogne mališanima da za kraće vreme i sa manje „grešaka” ovladaju upotrebom toaleta. Međutim, praksa pokazuje da i dalje dosta roditelja ulaže puno muke i truda pre nego što njihovo dete konačno ne uspe da osvoji taj važan razvojni korak. Nekada se roditelji u tom procesu umore ili obeshrabre, pa prekinu ili odlože obuku po principu da „nema osobe koja nije naučila da koristi toalet”. U skladu sa takvim stavom oni misle da i nije tako važno da li će njihovo dete pre ili kasnije uspeti da nauči da kontroliše sfinktere (kako se stručno naziva sposobnost pražnjenja bešike i creva).
Problem je što takav stav u većini slučajeva ima negativan efekat, jer, što je dete starije teže menja dotadašnje navike, pogotovo ako je „izašlo” iz odgovarajućih uzrasnih normi koje podrazumevaju da ono najkasnije sa navršene 3 godine ovlada kontrolom sfinktera u toku dana, a sa navršene 4 godine i tokom noći (tj. tokom spavanja). A šta zaista može biti od koristi roditeljima kada se ispostavi da uz sva nova „pomagala” obuka deteta da usvoji kulturno-higijenske navike ipak ide teško? Važno je da roditelji postanu svesni toga šta za ukupan razvoj njihovog mališana znači da „skine” pelene i počne na vreme da traži nošu. Nije bez razloga ovaj razvojni zahtev proglašen za jedan od najtežih koji dete treba da ispuni, jer se jedan čin socijalizacije bitno kosi sa prirodom malog bića, tj. njegovim snažnim nagonom za prljanjem. Jednostavnije rečeno, dete treba da „preokrene” svoje uživanje u prljanju u gađenje od prljavog.
Drugi važan momenat koji roditelji treba da imaju u vidu je da za dete priličan napor predstavlja sticanje kontrole nad jednim delom svog tela. Ovo je velika „novost” za njega, jer ono, na početku obuke za upotrebu toaleta, još uvek nije u potpunosti svesno da je njegova ličnost (a samim tim i voljno upravljanje postupcima) odvojena od mamine. Tokom formiranja kulturno-higijenskih navika ono toga polako počinje da bude svesno, tako da na kraju i uspeva da svojom voljom kontroliše sfinktere. Mališani na ranom uzrastu ne razlikuju telesne izlučevine od svog tela, a kako vole svoje telo, vole i ono što je izašlo iz njega, tako da često, na užas svojih roditelja, žele da se igraju sa sadržajem noše.
Ove informacije treba da približe roditeljima sve ono sa čime se njihovo dete susreće i bori tokom skidanja pelena. U tom smislu važno je da sa obukom ne počinjete suviše rano, ne pre 18-og meseca, jer je za njeno uspešno sprovođenje potrebna određena zrelost deteta. Zatim, pružite detetu mogućnost da se u tom periodu igra raznim materijalima sa kojima može da se prlja (pesak i voda, testo, plastelin i sl.).
Kada dete sa uspehom „obavi” posao, pokažite mu koliko ste ponosni i zadovoljni njime jer postaje „veliko”, dok je za „greške” dovoljno da samo izostavite pohvalu i ohrabrite ga rečima „sigurna sam da ćeš sledeći put uspeti”. Budite strpljivi, normalno je da obuka traje i po nekoliko nedelja, a i kada se završi još uvek će se ponekad dešavati da dete zaboravi da na vreme prijavi da mu se ide u toalet. Zato ga vi češće podsećajte u toku dana.
I za kraj, nakon što uspe da osvoji ovaj razvojni korak, dete će pokazati napredak i u drugim segmentima svog razvoja, pogotovo onim koji zahtevaju učešće mehanizama kontrole. To znači da će biti u stanju da odloži zadovoljenje nekih svojih potreba, da manje dramatično reaguje na zabrane, kao i da uspešnije upravlja ispoljavanjem svih ostalih emocija.
NOĆNO ODVIKAVANJE
Kako dete lakše kontroliše creva, nego bešiku, dobro je početi s velikom nuždom. Stavite ga na nošu uvek u isto doba dana. Tako se stvara navika i noša prihvata kao rutinska stvar. Izbegavajte da prelazak na nošu “vežbate” u doba dana kada se detetu spava ili kada je razdražljivo ili gladno. Vrlo je važno da ga na to ne prisiljavate. Ako proces ne ide kako biste želeli, pauzirajte nekoliko dana i pokušajte ponovno.
Noćno odvikavanje deteta od pelena poseban je proces, jer dečji organizam još nije dovoljno razvijen da bi tokom noći slao signale o potrebi za odlaskom u toalet, odnosno na nošu.
U početku nemojte detetu davati da pred spavanje pije mnogo tečnosti, a kada nekoliko noći zaredom pelene budu ostale suve, to će značiti da je dete verovatno spremno i za noćno odvikavanje. Statistike pokazuju da od dnevnog i noćnog odvikavanja prođe period od pola godine, te da su 3-5 suvih noćnih pelena dobar pokazatelj da je došlo vreme da vaše dete noću više ne nosi pelene.
Komentari (0)