Rak dojke izlečiv je u više od 90 odsto slučajeva, pod uslovom da se rano otkrije. Tumori malih dimenzija otkrivaju se na redovnim pregledima, a nove hirurške tehnike i terapija omogućavaju da se u potpunosti uklone.
U Srbiji godišnje od raka dojke oboli oko 4.000 žena. Najčešće su to osobe od 60 do 69 godina. Ova bolest, međutim, nije retka ni kod mlađih. O značaju prevencije govori podatak da je smrtnost od ove bolesti smanjena za trećinu u sredinama gde su za žene posle 40. godine jednom u dve godine organizovani mamografski pregledi i jednom godišnje za žene posle 50. godine.
Po rečima profesora dr Zorana Rakočevića, direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predsednika Radne grupe za rano otkrivanje i skrining raka dojke, svaka žena starija od 20 godina treba sama da pregleda grudi.
– To uvek treba da čini desetog dana menstrualnog ciklusa, po određenom redosledu i na određen način, pipajući pojedine segmente dojki – ističe profesor Rakočević. – Ukoliko žena otkrije čvorić, neravninu, promenjenu boju, ili izgled kože na nekom delu dojke, izmenjen izgled bradavice, sekreciju iz nje, asimetriju dojki, koja nije postojala i slično treba da se obrati lekaru.
Uočene promene najčešće ne znače ozbiljniju bolest, jer je metabolizam dojki vrlo dinamičan, vezan je za menstrualni ciklus, period dojenja, ili menopauzu. Prve promene na dojkama javljaju se sa pubertetom, odnosno sa razvojem i rastom tkiva dojki. Pri kraju trudnoće i u periodima dojenja, u mlečnim žlezdama se proizvodi mleko, koje se kanalićima sprovodi do otvora na bradavicama, pa su zbog takve aktivnosti tokom dojenja dojke uvećane.
– Bez obzira na to, ako tokom samopregleda žena utvrdi bilo koji od navedenih znakova koji mogu da ukazuju na početne promene, mora da se javi lekaru. Registrovanje tih promena i stručni pregled doprinose ranom otkrivanju raka dojke, jer se na osnovu tih sumnji preduzimaju dalji koraci. Tako se u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije svakoga dana obave mamografski pregledi stotinak žena.
Još se ne zna neposredni uzročnik nastanka karcinoma dojke, a treba imati na umu da ih ima više vrsta. Međutim, pouzdano se, može tvrditi da postoje stanja, odnosno uslovi koji, ako su ostvareni, pospešuju nastanak raka dojke. Karcinom dojke se češće javlja kod osoba koje su prvu trudnoću imale posle 30. godine, ili nisu rađale, kao i kod osoba čiji je prvi srodnik (majka, sestra) ili drugi (baka, tetka) bolovao od tumora dojke.
Stručnjaci ističu da bi idealno bilo kada bi se primenjivala sva tri kontrolna pregleda: palpacija (opipavanje), ultrazvuk i mamografija. Pojedini tumori se, recimo, otkriju opipavanjem, iako se ne opažaju na mamografskom snimku. Mamografija ne otkriva određeni procenat karcinoma dojke, najčešće u onima koje imaju gusto žlezdano tkivo, kao što je to u mladih žena. Tumori lokalizovani u kanalićima, koji se ispoljavaju mikrokalcifikatima, vidljivi su na mamografiji, ali se ne opažaju ultrazvukom, dok se ciste, benigni tumori i pojedine vrste raka jasno sagledavaju.
Geni deluju na pojavu tumora dojke nezavisno od životnog stila. Takvih je, međutim, samo od osam do deset odsto, dok se svi drugi tumori dojke dovode u vezu s povećanom telesnom težinom, viškom estrogena, ishranom bogatom mastima, konzumacijom alkohola, pušenjem, kasnim rađanjem i izbegavanjem dojenja. Održavanje zdravih životnih navika važnije je za sprečavanje obolevanja nego genetska sklonost ka ovoj bolesti.
NASLEĐE
Stručnjaci poseban oprez savetuju ženama u čijoj je porodici bilo ove bolesti. Da bi rizik svele na najmanju moguću meru, osobe kod kojih postoji nasledno opterećenje posle 25. godine moraju redovno da se podvrgavaju pregledima, po nalogu lekara specijaliste.
Komentari (0)