Ne goji, osvežava i puna je vitamina – tri dovoljna razloga da ovog leta jedete dinju kad god možete. Ali da biste potpuno uživali u ovom slatkom voću, povedite računa prilikom kupovine i uzmite samo one koje su sasvim zrele.
Kalorijska vrednost
U piramidi ishrane dinja je u istoj ravni kao i ostalo voće, što znači da se preporučuje dva do četiri serviranja u toku dana. Dinja je omiljena zbog svoje energetska vrednost – samo 34 kcal na 100 grama sveže namirnice. U 100 grama sveže dinje nađe se još i 91 gram vode, 0,1 gram masti, 0,8 grama belančevina, 7,9 grama ugljenih hidrata, 8 grama šećera i 0,9 grama vlakana.
Dinja je veoma bogata vitaminom C, a neke vrste kao ananas dinje, imaju i mnogo vitamina A. Osim ovih vitamina, dinja sadrži i druge vitamine i minerale, iako u manjim količinama: tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor.
Kako deluje na organizam
Dinja sadrži mnogo vitamina i minerala, uključujući vitamin C, vitamin B6, kalijum, folnu kiselinu i vlakna i puno karotena. Prema istraživanjima, beta karoten pomaže u borbi protiv raka koji se javlja na plućima, a prema novijim istraživanjima koristi i kod lečenja drugih vrsta raka poput raka grlića materice, raka na materici, raka želuca i oralnih oblika raka. Vitamin C smanjuje pojavu raka usta, grla, raka gušterače i raka želuca.
U narodnoj medicini koristi se za osveženje i psihičko smirenje, pomaže kod upale žučnih i mokraćnih puteva i kod uboda i opekotina. Voda i kalijum iz ovog voća podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma.
Dinja se posebno preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Biljna vlakna iz dinje olakšavaju varenje i pomažu u smanjenju telesne težine i nadimanja u stomaku.
I na kraju lek iz bakine kuhinje – obloge od isceđenog soka dinje ili od narendane dinje služi za otklanjanje bola.
Kupovanje i čuvanje
Prava sezona dinja počinje u junu i završava se u avgustu.
Prilikom kupovine dinje, dobro pogledajte peteljku, jer ćete na osnovu nje ustanoviti da li je dinja ubrana dok je još bila zelena: ako oko peteljke postoje kapljice vode to je siguran znak da je dinja ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, a na njenom mestu ostaje malo udubljenje.
Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline.
Dinju čuvajte dva-tri dana na sobnoj temperaturi da bi potpuno sazrela, a zatim možete da je čuvate u frižideru još pet dana. Isečenu dinju čuvajte u frižideru do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može da pređe na drugu hranu koju čuvate u frižideru.
Priprema jela s dinjom
Sveža dinja se služi veoma jednostavno. Pre sečenja je dobro operite pod mlazom tople vode da prljavština s kore ne bi ušla u sočan deo ploda.
Aroma dinje može da se pojača ako dodate malo soka od limuna. Po ukusu možete da dodati malo cimeta u prahu, narezane sveže metvice ili beli biber.
Svežu dinju možete dodati u sve vrste voćnih salata ili da je poslužite uz sladoled.
Ako ste mislili da se dinja poslužuje samo kao desert, pogrešili ste. Najpoznatije hladno predjelo kod mnogih nacija je kombinacija pršute i dinje, a obogatiće ukus i salati sa piletinom ili morskim plodovima.
Leto je pravo vreme za pripremu hladnih supa, od kojih je ona s dinjom izvrsna. Uz dodatak narandžinog i limunovog soka, cimeta u prahu i metvice pravo je letnje osveženje.
Preporuka – pre posluživanja dobro je rashladite.
Evo još nekih ideja. U egzotičnim kuhinjama od dinje se priprema salsa – umak od kockica dinje s dodatkom crvenog bibera, naseckanog korijandera i ljutike sa nekoliko kapi soka limuna. Ovako pripremljeni umak služi se uz ribu i piletinu sa roštilja.
Komentari (0)