Izbor hrane često je određen trenutnim emocionalnim stanjem, ali važi i obrnuto – hrana koju jedemo utiče na raspoloženje, zbog čega stručnjaci smatraju da je povezanost ishrane i depresije potcenjena.
Brojni su elementi ishrane i prehrambenog ponašanja koji se stavljaju u vezu s depresijom, jer depresija može biti posledica kliničkog manjka nekih vitamina, posebno vitamina B grupe, ali je veoma važno kakva bi ishrana mogla da utiče na razvoj depresije kod osoba adekvatnog nutritivnog statusa.
Neuroni međusobno komuniciraju putem neurotransmitera, koje većina lekova za depresiju reguliše, navode stručnjaci i dodaju da je serotonin neurotransmiter, čiji je nivo moguće povisiti obilnim unosom ugljenih hidrata.
Takođe, brojne studije ukazale su na korisno dejstvo unošenja omega-3 višestruko nezasićenih masnih kiselina.
Kineska medicina, između ostalog, navodi beli luk kao dobar lek za depresiju, a stari Egipćani su verovali da so stimuliše strast, da luk uspavljuje, a da kupus leči mamurluk.
Početkom prošlog veka, Amerikanac Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg), koji je uzimao žitarice za doručak, pisao je da elementi koji nastaju tokom probave mesa uzrokuju depresiju.
Ono što stručnjaci preporučuju osobama s depresijom i niskom tolerancijom stresa je mediteranska prehrana, koja obuhavata obilje svežeg voća i povrća, mahunarke, bademe i orahe, maslinovo ulje, ribu, morske plodove i male količine crvenog mesa.
Lekari navode da je pogrešna pretpostavka da jedna specifična namirnica može da reši depresiju, iako se često može čuti da čokolada leči depresiju što nije tačno.
Prema njihovim rečima, istina je da čokolada ili banana različitim mehanizmima mogu uticati na raspoloženje, ali je potrebno svaku namirnicu posmatrati u kontekstu sveukupne ishrane.
Stručnjaci su takođe utvrdili da manjak vitamina D može dovesti do veoma niskog nivoa kalcijuma u krvi, gde simptomi uključuju i depresiju, dok su novija istraživanja pokazala da loš status vitamina E i cinka povećavaju rizik od depresije.
Komentari (0)