Kako vi primoravate decu da sve pojedu?

Mame se dovijaju kako umeju i znaju da nateraju dete da jede, neke primenjuju samo njima znane metode, ali ipak, postoje neke koje se mogu nazvati tradicionalnim višedecenijskim pristupom u ”lečenju” lošeg apetita deteta. I sve su loše.

Greška 1: Nagovaranje
Ovo je najčešće primenjivani metod u kojem majka izmišlja priče i bajke ne bi li na taj način privolela dete da proguta koju kašiku hrane. ”Hajde, sada ćemo pojesti jednu kašiku za mamu, jednu za tatu…” I tu se priča obično završava, jer većina dece neće da pojedu još jednu ”za baku ili dedu”, a da ne pričamo o tetkama, tečama i ostaloj rodbini.

Dete obično ne razume šta se od njega traži niti može da shvati zašto je hrana za njega toliko važna. Možda se pita: ”Zašto se mama toliko ne trudi oko slaganja kockica kao oko ove zelene, bljutave kaše?”. U najvećem broju slučajeva, dete će udovoljiti mami da pojede jednu kašiku za nju, jednu za tatu, drugu za batu… A onda će na kraju balade, lepo sve to da povrati, jer mu jednostavno nije prijalo.

Greška 2: Zabavljanje
Mama stavlja kasetu sa detetovim omiljenim pesmicama, priča mu bajku ili dete gleda crtane filmove dok jede. Pošto mu je pažnja sa jela skrenuta na nešto drugo, ono mahinalno otvara usta i guta hranu.

Nagovaranje je najčešće primenjivani metod kojim moli dete da jede

Kasnije tokom života, ovako hranjena deca neće ni moći zamisliti obrok bez čitanja za stolom, ili nekih drugih ”propratnih” aktivnosti. Preti i opasnost od suvišnih kilograma, jer nemaju meru u količini hrane koju uzimaju, pošto obavljanja ove aktivnosti gotovo da nisu ni svesni. Ne bi trebalo posebno objašnjavati koliko je ova metoda štetna.

Greška 3: Podmićivanje
Ovo je najpopularniji način ubeđivanja deteta da pojede ono što ste mu pripremili. Mnogi roditelji pribegavaju podmićivanju jer je ono, na neki način bezazleno, odnosno, ako kažete detetu: ”Kada pojedeš supicu, odmah idemo u park” ili ”Ako tanjir ostane prazan, dobićeš najveću čokoladu”, to je podsticajno i obavezuje dete na saradnju.

Ono već u tom uzrastu shvata da je potrebno da uloži trud da bi stiglo do cilja koji mu je obećan. Bilo kako bilo, sigurno ćete u svom roditeljskom ”stažu” nekoliko puta i ovako postupiti. Međutim, ovo ne treba da pređe u naviku, jer bi dete moglo da zloupotrebi ovaj način postupanja sa njim i da počne da se inati.