Svi roditelji žele da njihova deca budu srećna i uspešna, međutim ima i onih koji forsiraju decu budu natprosečna u svemu. Takvim nastojanjem roditelji postaju hiperaktivni, s povećanom kontrolom nad decom, od koje žele da budu savršena i da idu u savršene škole, da budu uspešni sportisti i da uživaju u svojim idealnim karijerama. Mnogi stručnjaci kažu da takva vrsta roditelja postavlja nemoguće standarde koji mnogo puta vode i roditelje i njihovu decu do frustracija.
Američki pedijatar Džudi Goldštajn, koja ima uspešnu ordinaciju na njujorškom Menhetnu, kaže da je većina roditelja, koji dovode decu kod nje, visoko obrazovana, imućna, a majke vrlo požrtvovne, ali i da su neki od njih previše obuzeti kontrolom i smatraju da će baš njihovo dete postati sledeći Mocart, Pikaso ili Bil Gejts.
– Majke koje ostaju kod kuće, kako bi vaspitavale svoju decu su vrlo često žene s profesionalnom karijerom koje su od nje odustale, pa sada tu istu kontrolu, koje su sprovodile u poslovnom svetu, nastoje da sprovedu nad svojom decom. One smatraju da imaju pravo na savršenu decu koja će svaki korak svog razvoja slediti po idealno smišljenom planu.
Da bi vaspitali savršenu decu, napominje doktorka Goldštajn, takvi roditelji pokušavaju da kontrolišu svaki minut dečijeg života kako bi dobili idealne rezultate na kraju.
– Na Menhetnu postoji najmanje 60 raznih kurseva za malu decu među kojima je recimo i kurs masaže! Da ne govorimo o mnogobrojnim muzičkim kursevima od kojih su neki namenjeni za uzrast od četiri meseca. Neki od njih nude i razne kurseve međunarodne muzike. Vi, sada recite meni, kako može jedna četvoromesečna beba da razlikuje muziku iz različitih krajeva sveta?
Psiholog Džim Tejlor, stručnjak na polju dečijeg razvoja i autor knjige “Pozitivan pritisak: Kako vaspitati uspešno i srećno dete”, kaže da je problem u tome što mnogi roditelji misle da mogu da ubrzaju razvoj svog deteta forsirajući sve te mnogobrojne aktivnosti.
– Jednostvano ne postoje nikakvi naučni dokazi da se razvoj vašeg deteta može ubrzati na bilo koji način. Radi se o multi-milijarderskoj industriji čiji je glavni cilj da se stvore svi preduslovi kako bi dete kad poraste bilo neverovatno uspešno. Mnogi od tih preambicioznih roditelja se pribojavaju toga šta će drugi reći, odnosno misle da “ako ne preduzmu nešto za svoju decu, drugi će misliti da su omanuli kao roditelji”.
Ovakva vrsta vaspitanja, međutim, ne stvara uspešnu decu već osobe koje postaju – perfekcionisti.
– Deca perfekcionisti u stvari nikada ne postanu vrlo uspešna jer njihov glavni životni cilj nije uspeh nego kako izbeći razočaranje. Ovakva deca budu među deset najboljih u razredu ili u sportskim ekipama gde i ostanu, u takozvanoj sigurnosnoj zoni. Međutim, ukoliko želite da uspete, morate nešto i rizikovati, a kod ovakve dece rizik znači i mogućnost neuspeha i razočaranje, čega se oni najviše i plaše.
Imati nedostižne ciljeve za svoju decu, predstavlja izuzetno veliki teret za dete, napominje Betsi Hart, autorka knjige o roditeljstvu, koja dodaje da bi roditelji trebalo da cene bilo kakav uspeh svog deteta i hrabre ga za dalje. Jedini način na koji ćete pomoći svom detetu je da pomognete njegovom razvoju pod normalnim uslovima i bez ikakve žurbe. To će im doneti najveće zadovoljstvo i sreću.
Komentari (0)