Ponekad često viđate vaše prijatelje, a ponekad se dugo, dugo ne viđate, što je u redu. Bolje je videti pravog prijatelja jednom godišnje nego svakodnevno trpeti lažnog samo da biste imali nekog pored sebe.
Najveća prijateljstva nemaju veze sa blizinom i nisu bazirana na dužini poznanstva već na ljubavi koju osećamo jedan prema drugom. Nikada nismo morali da se zapitamo na čemu smo sa pravim prijateljima. Niti smo smo morali da se plašimo za našu emocionalnu sigurnost kada smo u njihovom društvu.
Njima možete reći sve i znati da vas nikada neće omalovažiti, imati loše mišljenje ili otpisati vas, ogovarati ili koristiti protiv vas detinjatost, napade sitničavosti, nesigurnosti, besa ili straha iz prošlosti ili sadašnjosti.
Sa ovakvim ljudima ne morate da brinete o izdaji i nećete se nikad osetiti iskorišćenim ili ekspoloatisanim. Na najvernije prijatelje se verovatno previše oslanjate, previše im pričate i poptuno ste opušteni, ali se ravnoteža uvek uspostavi jer oni isto tako računaju na vas.
Ostali prijatelji, pak, jednostavno nisu dobri za nas, bez obzira na to koliko se jako trudimo da funkcionišemo sa njima.
Kako da prepoznate „toksičnog” prijatelja
Ako izbacimo iz života stvari koje prete našoj dobrobiti, među njima će se na otpadu zajedno sa stresom, trans-masnim kiselinama i dugovima naći i loš prijatelj. On ili ona zauzimaju mnogo više fizičkog prostora nego što zaslužuju, ili više nego što mi možemo da podnesemo, a opet ih čuvamo kao što čuvamo stare tesne farmerke: mislimo da će se stvari preokrenuti i/ili ne možemo da se suočimo sa realnošću.
„Možda će se on/ona promeniti, govorimo sebi iznova i iznova.” Kako da ne. A možda i smršamo preko noći i uđemo u 5 broja manje farmerke.
Potencijalni toksični prijatelj ili što bi rekli englezi „frenemy” (friend + enemy=frenemy) može da se otkrije uz pomoć nekoliko jednostavnih pitanja: Da li se radujete što ćete videti ovu osobu ili to smatrate obavezom? Da li je ona zaista srećna što vas vidi ili sumnjate da želi nešto od vas ili da vas kontroliše? Da li ćete otići posle ovog susreta sa dobrim osećajem ili ćete se osećati izmanipulisano, poniženo, zaraženo ili izigrano?
Šteta može da se desi na milion različitih načina. Prijatelji teroristi znaju da pokušavaš da se hraniš zdravije, a ipak ti kažu: „Nećeš moći da izdržiš to, imaš suviše veliki apetit.”
Pričaš o projektu zbog kojeg si vrlo uzbuđena i možeš bukvalno da vidiš kako joj se um priprema za negativan odgovor.
Dobijate posao urednika nakon što ste mesecima bili nezaposleni, a on ili ona kažu: „Pih, radije bih popio/la kiselinu nego što bih sad radio/la u izdavaštvu.”
Takav prijatelj vam je potreban isto koliko i majica na kojoj piše „Samo za članove”.
Razmotrite sada kraljicu drame kod koje ne može da prođe jedan dan bez uvlačenja u njeno pseudo pitanje života-ili-smrti ili prijatelja kome je stalno potrebna podrška i pomoć i koji svima podiže nivo stresa tako što sve previše komplikuje. Svako je imao takve prijatelje-teroriste oko sebe, a verovatno smo i sami bili to nekome u jednom delu našeg života, ali deo odrastanja znači i znati kada treba prestati sa pretvaranjem.
Ostati u vezi sa tim ljudima je kao da zalivamo uvelu baštu ne shvatajući da su sve biljke mrtve. Dopuštajući da negativne veze troše naše vreme i energiju samo lišavamo sebe prilike da negujemo i cenimo ona prijateljstva koja stvarno funkcionišu.
Pravi prijatelji nose teret jedan drugom i međusobno prihvataju slabosti, jer bez uzvraćanja, nema ničeg. Prijateljstvo je pitanje saradnje, a ne dominacije.
Komentari (0)