Kako reagovati na prvu dečju laž

Te bistre, velike oči gledaju vas tako iskreno, ali isto tako iskreno i lažu. Prva reakcija roditelja je, naravno, zbunjenost, jer ste vi postavili sebi sveti zadatak da odgajite i vaspitate poštenog čoveka.

Pričali ste mu kako su laži opasne i činilo vam se da je dete sve razumelo. A evo, upravo se dogodilo da vas slaže. Šta sada?!

 

Dete od oko tri godine shvata pravila i zabrane roditelja, ali u isto vreme nalazi mnogo puteva da ih zaobiđe. Poznati dečji psiholog Majkl Luis napravio je interesantan eksperiment. Zajedno sa majkom deteta, koje je učestvovalo u eksperimentu, stajao je ispred jednostranog ogledala.

Deca su sedela leđima prema igrački i bila su zamoljena da ne gledaju. Zatim je pomoćnica psihologa otišla i mama i lekar su pratili mališanove aktivnosti. Rezultat eksperimenta je bio sledeći: približno 70 % trogodišnje dece okrenulo se da pogleda igračku, a zatim su slagali pomoćnicu da nisu gledali.

Majkl Luis kaže: „Dete zna da je narušilo zabranu. A ne govori istinu da bi izbeglo neprijatnosti. Ako malo bolje razmislimo, shvatićemo da to ima smisla. I što je najinteresantnije, ispostaviće se da je najinteligentnije ne dete koje je reklo istinu, nego ono koje je slagalo!”

Da bi mališan u ovakvoj situaciji slagao, on mora da zna da ga niko nije video. Naučnici ovo nazivaju teorijom razuma. Njena suština je u tome što mališan počinje da shvata da se misli i pogled na svet drugih ljudi mogu razlikovati od njegovih sopstvenih. To je veoma važan stepen razvoja malog čoveka.

Kako da postupite ako ste uhvatili svoje trogodišnje dete u laži? Postoje dva izlaza:  okriviti ga i kazniti za laž, ili se napraviti da mu je pošlo za rukom da vas obmane. Ali, i u jednom i u drugom slučaju, situacija će se još više iskomplikovati (dete će se naljutiti ili će stalno lagati). Postoji i treća varijanta: da na primeru naučite dete da govori istinu.

Trogodišnji Luka slučajno je razbio skupu vazu. Dečak se uplašio da će ga kazniti i slagao da je vazu razbila mačka. Mama je rekla da će morati dvostruko da kazni sina: za to što je razbio vazu i za to što je slagao. Rezultat nije bio zadovoljavajući po mamu – dečak je shvatio kako mora da nauči da verodostojnije laže.

Ovu situacija je mogla da se razvija i na drugačiji način.

Na primer: Mama: Luka, da li si ti razbio vazu?

Luka: Ne, nisam ja.

Mama: A ko je?

Luka: Maca.

Mama – obraćajući se mački: Sirota, Milice, jesi li se povredila? Biće dobro, ne brini se, pa to je samo vaza. Znaš li – obraćajući se Luki, zašto ne grdim Milicu?

Luka: Zašto?

Mama: Zato što, prvo, ona nije uradila ništa strašno, a drugo, meni se čini da me Milica ne bi lagala i svaljivala krivicu na tebe. I to je u redu. Ako i ti nekad budeš uradio nešto pogrešno, i ako mi to odmah ispričaš, ni tebe neću kazniti, jer si mi rekao istinu. Ali ako me slažeš, biću tužna i moraću da te kaznim kako me ne bi više obmanjivao.

Na ovaj način dete će shvatiti da je mnogo bolje govoriti istinu. Uz to, osećanje stida i savest, koji se formiraju u ovom periodu, nateraće ga da se pokaje što je svalilo krivicu na mačku.

Ubuduće sve zavisi od roditelja. Vi ste dužni da održite reč i da nikada ne kažnjavate dete ako je ono priznalo šta je uradilo.

Oštre kazne pojačavaju detinju naklonost ka lažima. Vodite računa da ispitivanjem ne naterate dete da iz straha počne da odriče krivicu. Vaše dete mora da nauči da snosi posledice za svoje postupke, za koje zna da nisu dozvoljeni. Pomozite mu da uvidi u čemu je pogrešilo, a ne da ga unapred osuđujete.

 

Najvažnije je da roditelji malog čoveka razlikuju laž od maštanja. Od treće godine kod deteta se razvija ova sposobnost.

Evo jednog tipičnog primera:

Mala Dunja je na putu do dečjeg vrtića rekla mami da je u šetnji videla plavo slonče. Mama ju je upitala: „Misliš, igračku-slonče?” „Ne”, odgovorila je devojčica, „pravo pravcato slonče. Prišlo mi je i pitalo kako se zovem.” Mama je strogo rekla devojčici da ne postoje plavi slonovi koji govore i da nije lepo lagati. Devojčica se zatvorila, povukla u sebe.

Ako vam vaše dete sa ubeđenošću priča o nečemu što ne postoji, saslušajte ga sa interesovanjem. Dete ne laže, ono jednostavno mašta. Podržite ga!

Samo, i u ovom slučaju morate biti obazrivi da dete ne pretera: ne dozvolite mu da živi isključivo u svetu mašte, naučite ga da razlikuje izmišljeno od realnog.

Ako vaš mališan stalno priča o tome kako s njim razgovara njegova igračka, razmislite: verovatno vašem mališanu nedostaje komunikacija sa vršnjacima, a možda i vaša pažnja.

Ukoliko vaše dete sve vreme smišlja fantastične priče, nemojte misliti da gajite malog lažljivca. Usmerite njegovu maštu u mirnijem pravcu. Predložite mu da smišlja bajke i da vam svako veče priča novu. Na taj način će ono koračati svetom fantazije čuvajući veze sa realnošću.

Naša deca su u suštini naše ogledalo. Vaš mališan laže na svakom koraku? Setite se koliko puta ste ga zamolili da se javi na telefon i kaže kako mama nije kod kuće! Ili ste, dajući mu puding koji baš i ne voli, govorili kako je to sladoled.

Razmišljanja o poštenju i iskrenosti započnite od sebe. Kako svi znamo da deca uče po modelu imitiranja, potrudite se da nikada ne obmanjujete svoje dete, a ako se to i desi, ne oklevajte da mu se iskreno izvinite. Deca se u ovom periodu poistovećuju sa roditeljima. Tako izgrađuju karakter više prema onome što deca vide da roditelji rade, nego što im govore.

Začetak formiranja stavova je započet, a kroz kasnije sazrevanje oni se oblikuju. (Da vas podsetimo i na reči Duška Radovića: „Počnite da bijete svoju decu kad počnu da liče na vas.”). I ne zaboravite, ako vas je vaš trogodišnjak slagao, obradujte se, jer to znači da je zakoračio jedan stepenik više u svom razvoju. Naravno, vaš je zadatak da postupate tako da laži mališanu ne pređe u naviku.

„Kad svoju četvorogodišnju ćerku uhvatim u laži objasnim joj da mamu i tatu ne treba i ne sme da laže, jer ćemo biti tužni i ljuti i da je nećemo kazniti zbog onoga što je uradila, već zato što nas je slagala. Iako pokušavam da je naučim da postoji i zaobilaženje istine i potreba za belim lažima, govorim joj i da nije lepo da govori  neistinu drugarima, baki i deki. Težak je to segment vaspitanja”, otkrila nam je naša čitateljka Ivana.