To što o tome ne razgovaraju otvoreno, ne znači i da takvi događaji ne utiču na njih. Najveća dečja briga posle tragedija emitovanih na TV, je: „Nešto ovako može da se dogodi i meni ili ljudima koje volim”.
Stoga, recite detetu: „To se desilo daleko odavde, policija je odmah uhapsila napadača i strpala ga u zatvor…”, „Svi lekari, vatrogasci i policajci su pritrčali u pomoć”… Mirnim tonom, direktno i iskreno saopštite šta se desilo, ali na nivou koji je detetu razumljiv.
Pratite njegovo lice i govor tela, nastojte da dokučite šta oseća, jer deca različito prihvataju tragediju. Pratite, recimo, promene u spavanju, da li ga boli stomak, ima li noćne more, glavobolje, da li je rasejano, da li je promenilo navike u ishrani… Uzmite u obzir i to da će ga, ako poznaje žrtvu, tragedija pogoditi. Ovakvi događaji više utiču na decu koja su po prirodi osetljivija i nervoznija, kao i na onu koja su nedavno doživela neku traumu (smrt, razvod), koja mogu da se poistovete sa žrtvom (zbog godišta, recimo).
Kako se vesti o ovakvim tragedijama emituju više puta tokom 24 časa, male su šanse da dete ne sazna za tragediju. Osim toga, tu su i novine, pa internet. Saznajte šta je vaše dete zapravo čulo. Otpočnite diskusiju rečima: „Hajde da pričamo o tome šta si čuo na vestima”.
Iz Američkog udruženja dečje i adolescentske psihijatrije, savetuju kako da razgovarate o teškim temama sa decom zavisno od uzrasta:
Predškolski uzrast:
Ne dozvolite deci da mnogo gledaju TV. Ponavljanje tragičnog događaja je uznemiravajuće.
Deca od 5 do 9 godina
Nemojte da vas iznenade pitanja poput „zašto ljudi ubijaju? Zašto bi neko želeo da ubije onu decu?” Budite iskreni. Možda nemate prave odgovore, ali nemojte decu ostaviti bez ikakvog odgovora.
Deca od 10 do 12 godina
Možda ne žele sa vama da pričaju o tome, ali to ne znači da ne razmišljaju o tragediji. Dobar početak razgovora moglo bi da bude pitanje: „Šta kažu tvoji prijatelji?”.
Deca starija od 13 godina
Deca mogu da minimiziraju događaj i radije se prepiru sa vama nego da pričaju o tragediji.
U danima posle tragedije deci ograničite pristup vestima. Ako vaše dete prati vesti, onda ih gledajte sa njim kako biste mogli da odgovorite na pitanja. Jedna studija pokazuje da su sva deca pogođena tragičnim vestima, te da mlađa, kada gledaju slike tragedije, ne znaju da je reč o snimcima već misle da se ona trenutno događa, zbog čega su uplašena pa i agresivna.
 Izložite dete divnim primerima ljubavi i ulijte mu nadu da ljudi jedni drugima pomažu u vreme tragedija.  |
Pročitajte još nekoliko saveta kako da pomognete deci da prebrode tragediju:
â-º U trenutku kada saznaje tragičnu vest nastojte da nastavite sa rutinskim poslovima i obavezama. Dete će se primiriti kada shvati da život ide normalnim tokom.
â-º Uključite dete u porodične aktivnosti, pošaljite mu poruku „u ovome smo zajedno”. Gledajte komediju, prošetajte se…
â-º Pripazite na svoje ponašanje i rečenice. Ako ste uznemireni zbog nekih vesti, ako izgovarate „ovo može i ovde da se desi” ili „više niko nije siguran”, i dete će biti zabrinuto.
â-º Izložite dete divnim primerima ljubavi i ulijte mu nadu da ljudi jedni drugima pomažu u vreme tragedija. Pričajte o herojima, lekarima… Podstičite ih da gledaju svetle primere o tome koliko su ljudi drobri i ljubazni, pa za trpezarijskim stolom pričajte o tome. Važno je da decu uverite da na svetu ima više ljubavi nego mržnje i straha.
Pročitajte još:
Smanjite stres kod dece >>
Šta je potrebno deci da bi bila srećna? >>
Komentari (0)