Neka istraživanja procenjuju da otprilike 50 do 70 odsto muškaraca vara svoje partnerice. Ali nisu ni žene anđeli, i iako procenat nešto manji, daleko je od savršenog – jer čak ozmeđu 30 i 40 odsto žena takođe vara.
Ovim pitanjem se pozabavila Tara Parker Poup u svojojj knjizi “Nauka dobrog braka” te je pokušala na naučni način da odgovori zašto toliko ljudi vara i zašto neki ostaju verni.
Da li nam je varanje u genama?
Olako korišćenje izgovora „Ja sam muškarac i naprosto sam takav” nije dovoljno dobro. Naime, Tarina knjiga i njena istraživanja su ustanovila da je muškarcima, koji imaju varijaciju u vasopresinu (neurohipofizičkom hormonu), mnogo je teže da ostanu verni u vezi ili braku i generalno se lošije osjećaju kada su vezani za jednu osobu.
I švedski naučnici su otkrili da muškarci koji imaju određenu varijaciju tog hormona puno teže stvaraju emocionalnu vezu i češće imaju bračne probleme. Muškarci s „lošom” verzijom hormona imali su manju verovatnoću da će stupiti u bračne vode, a oni koji su ipak ušli u instituciju braka imali su nezadovoljne supruge. Dakle, imati varijaciju ovog hormona neće predvideti nevernost, ali to povećava šansu burne veze koja bi mogla dovesti do varanja.
Osećaj krivice
Nekoliko istraživanja je pokušalo da odgovori da li su neki refleksi osećaja krivice instinktivni ili naučeni, kada je u pitanju varanje partnera. Nakon što je 150 heteroseksualnih muškaraca i žena dovedeno u hipotetičku situaciju u kojoj dolazi do sugestivnog očijukanja, više muškaraca nego žena je osetilo grižu savesti i osećaj krivice. Velika većina žena je automatski prepoznala o čemu se radi i „stala na kočnicu”. Istraživači misle da su žene razvile neku vrstu „sistema koji na vreme upozorava opasnost za vezu”, dok muškarci nisu.
Testiranje
Istraživači su tada testirali grupu muškaraca koji su u srećnim vezama i kazali im da si zamisle solo vikend u inostranstvu, tokom kojeg su upoznali neverovatno atraktivnu ženu koja im se besramno nabacuje. Polovini su tada kazali sa smisle plan „bega”, odnosno taktike kako da se reše te žene, kako bi održali svoju vezu u životu, dok drugima ništa nisu rekli.
Kada su ih kasnije sve testirali u igri virtualne realnosti, samo četvrtina muškaraca koju si bili u grupi “plana bega” je svejedno bila otvorena za opciju varanja. Dok je u drugoj grupi, više od polovine njih bilo spremno da prevari svoju devojku ili suprugu. Zaključak bi mogao biti: muškarci su toliko programirani za seks, da je, ako im se seks otvoreno nudi, jedini način da to spreče – je da se okrenu i istog trenutka odu iz te situacije pre nego što popuste. Njihov osećaj krivice neće im pomoći da se suzdrže, za razliku od žena.
Zajednička avantura
I na kraju, naučnici misle da parovi koji uče jedno od drugog, koji jedno drugome postavljaju izazove i zajedno napreduju u životu imaju bolju šansu da se „zaštite” od nevjere. Nakon serije testova u kojem su parovi zajedno radili na rešavanju problema i timskom radu, oni koji su zajedno uspeli doći do rešenja i delili osećaj uzbudljivosti i pobede – osećali su veću povezanost o onih parova koji su dobili niz uobičajenih, nezahtevnih zadataka.
Drugim riečima, mnogo je veća šansa da će vam veza ili brak ostati srećan i bez varanja, ako vezu zadržite zanimljivom, živahnom i izazovnom. Dakle – brine li vas nevernost, možda treba oboje da odete na bandži džamping …
Pročitajte još:
Koliko pogrešnih vas čeka pre pravog? >>
Zašto špijuniramo partnerov mobilni? >>
Komentari (0)