Kako nam san može spasiti život

Studija sprovedena na više od 38.000 odraslih ukazala je na viši stepen smrtnosti među mlađim i sredovečnim muškarcima koji noću spavaju manje od pet sati, ali je ta razlika nestala kod onih koji su vikendima uspeli da nadoknade propušteno.

Mnogo je studija sprovedeno o odnosu manjka sna i zdravlja, ali različita dužina trajanja sna radnim danom i vikendima često se pritom ne uzima u obzir. I zato se grupa švedskih naučnika sa univerziteta u Stokholmu fokusirala upravo na taj odnos.

Učesnici u istraživanju sami su javljali podatke o količini sna, a praćeni su 13 godina. Ustanovljeno je da su osobe mlađe od 65 godina koje su spavale manje od pet sati svakoga dana (uključujući i vikende) imale 65 odsto veći nivo mortaliteta od referentne grupe koja je spavala šest ili sedam sati.

Međutim, „stopa mortaliteta kod osoba koje su kratko spavale radnim danom, ali vikendima umereno ili duže, nije se razlikovala od referentne grupe”, napisali su naučnici u časopisu Journal of Sleep Research.

I još jedno zanimljivo otkriće: oni koji su spavali duže od devet sati dnevno isto su imali veći moratlitet od referentne grupe. Naučnici misle da je to zbog toga jer je njihov dug boravak u krevetu verovatno bio povezan s nekim tinjajućim zdravstvenim problemom u pozadini.

S obzirom na to da studija, iako na velikom uzorku, nije bila potpuno reprezentativna, na primer imala je manje pušača nego što ih je u opštoj populaciji, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potpuno shvatilo kako to vikendaški san neutrališe deficit iz radne nedelje.

Majkl Grandner sa univerziteta u Arizoni nije bio uključen u ovu studiju i pomalo je skeptičan. U razgovoru za Washington Post upozorio je da se ljudi ipak ne oslanjaju previše na to da će u dva dana ispraviti propušteno u pet.

„Nakon tri hamburgera svakako je zdravije pojesti salatu nego četvrti hamburger, ali ona neće ispraviti negativne efekte prethodno pojedenog”, rekao je.