Ni veštački zaslađivači nisu zdrava alternativa, najbolje je smanjiti unos šećera.
U izveštaju koji je objavljen u časopisu American Journal of Clinical Nutrition ukazuje se da šećeri – posebno oni iz slatkih pića – čak za 30 posto povećavaju rizik od srčanog udara, te da rizik raste još za dodatnih 30 posto kod žena u menopauzi.
Šećer je svuda oko nas i ne možemo ga izbeći jer se nalazi u ugljenim hidratima koji pružaju instant energiju. Na nama je odabrati koje šećere uzimati kako bi se smanjilo njihovo štetno delovanje – saharozu, šećer iz trske ili repe, fruktozu, šećer iz voća, šećerni slad ili maltozu dobijenu fermentacijom žitarica. Nutricionista Ksenija Sušac objašnjava kako je mozgu – glavnom i odgovornom za put šećera u organizmu – sasvim svejedno koji ste šećer stavili u kafu, smeđi ili beli.
Razlike između belog i smeđeg šećera – nema. Preteruje li se, opasni su i jedan i drugi. Upozorava na to i britanski nutricionist prof. John Yudkin. Prekomerna konzumacija šećera, a godišnje se širom sveta proizvede i potroši 180 miliona tona, podstiče, osim debljine, razvoj kardiovaskularnih bolesti.
“Mozak ne možete zavarati, jer on vidi smeđi šećer, ali njegove kalorije broji kao da je beli. Šećeri su jednostavni spojevi koji se u organizmu, unesemo li ih same, razgrade vrlo brzo i slažu u masne naslage. Zbog toga bi ih trebalo konzumirati u kombinaciji sa složenim ugljenim hidratima u voću i povrću i celulozom. Tada za njihovu razgradnju treba više energije pa manje odlazi u salo,” objašnjava K. Sušac.
Jeste li znali da:
Deca nisu ‘divlja’ zbog slatkiša
Uprkos uvreženom mišljenju da zbog šećera deca ‘divljaju’, ova teorija nema naučne potvrde. Štaviše, dokazano je da šećer ne menja dečje ponašanje i ne izaziva hiperaktivnost. No, zubići zbog njega trule. Dajte slatkiše detetu jednom i neka nakon toga opere zube.
Izaziva li šećer šećernu bolest? Ne!
Dijabetes je nesposobnost organizma da samostalno kontroliše nivo šećera u krvi (glukoze), no ne uzrokuje ga šećer kao namirnica. Oboleli od dijabetesa izbegavaju šećer u hrani i pićima kako bi sprečili prebrz rast šećera u krvi.
Veza veštačkih zaslađivača i raka nije dokazana
Iako se godinama provlače priče o štetnosti veštačkih zaslađivača (saharin i rak bešike, aspartan i rak mozga…) naučnog dokaza za to nema. No, ako ste skloni nadimanju, izbegavajte sorbitol, manitol i ksilitol koji se koriste u žvakaćim gumama a u crevima fermentišu te izazivaju gasove.
Tajna veza šećera i taloženja naslaga
Bezalkoholni napici bogati šećerima, gazirana pića, gusti voćni sokovi čija je baza zapravo bundeva te obilni i slatki šejkovi i smoothiesi kalorijske su bombe. Višak kalorija iz ovakve hrane odmah se pretvara u mast. Nagomilavanje masti u telu povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti
Tajna je u postotku melase i čistoći
Mišljenje da je smeđi šećer zdrava alternativa nezdravom belom zabluda je. Smeđi šećer je beli šećer, ali s dodatkom melase, crnog sirupa koji je nusproizvod rafiniranja šećera. Svetlosmeđi šećer, kakav najčešće nalazimo u prodavnicama, sadrži oko 3% posto melase, a tamnosmeđi oko 6%.
Dnevne preporučene količine šećera
Preporučeni dnevni unos šećera je oko 10 posto ukupne količine hrane, dakle, 50 do 60 grama (a konzumira se 80-95 grama, tj. 19 kafenih kašika). U tu su količinu uključeni i šećeri iz slatkih namirnica te voće koje pojedete u danu. Najviše šećera krije se u gaziranim pićima, pivu, čokoladi i sokovima.
Bez obzira na to što lekari grme o opasnostima od konzumacije ove namirnice prosečan čovek tokom života pojede 1,75 tona šećera, što je ekvivalent srednjeg automobila.
Komentari (0)